Roditelji treba da unesu malo kreativnosti u svoj svakodnevni život, uključujući dodavanje nekih dobro osmišljenih pitanja koja će dovesti njihovog đaka do smislenog razgovora. Glavna stvar je da zapamtite da ne postavljate mnogo pitanja odjednom, inače vaša radoznalost može izgledati kao ispitivanje.
Oduprite se svom porivu da kažete svom detetu šta da radi ili ga odmah kritikujete zbog brzopletog postupka. Dete mora da pravi greške i da razume da će kod kuće dobiti podršku, a ne kritiku. Važno je da deca znaju da greške nisu nešto čega treba da se stide.
Naravno, svaki dan možete da pitate: „Kako ti je bilo u školi?“ i malo je verovatno da ćete čuti željeni odgovor. Dobićete samo jednostavnu frazu – „dobro“, i ona se neće promeniti, čak i ako pitate istu stvar nekoliko puta dnevno.
Ako ipak želite da saznate kako je dete, potrebno je da mu postavite nekoliko dobro osmišljenih pitanja.
„Šta ti je danas bilo najbolje?
Ovo pitanje pomera fokus sa svakodnevnih briga na pozitivne trenutke. Zamolite svoje dete da podeli nešto zanimljivo što se dogodilo danas. Ovo će pomoći da skrene pažnju sebi na činjenicu da i u svakodnevnim stvarima uvek postoji nešto dobro.
„Šta te je danas iznenadilo?
Iznenađenja mogu biti različita — od neočekivanih otkrića u učionici do novih igara na odmoru. Ovo pitanje podstiče dete da podeli zanimljive događaje dana koji su možda prošli nezapaženo.
„Ko je danas baš bio dobar?“
Ovo pitanje pomaže u razvoju društvenih veština i naglašava važnost podrške jedni drugima. Pustite dete da priča o nekome čiji su ga postupci impresionirali ili zbog koga je bilo srećno. To može biti drug iz razreda koji je dobio dobru ocenu ili prijatelj koji je učinio dobro delo.
„Da li si danas bio ponosan na sebe?
Pustite dete da podeli trenutke kada se osećalo da je bilo na vrhu ili kada je uradilo nešto dobro i osećalo se dobro zbog toga. Možda je to nešto malo, ali prepoznavanje sopstvenih uspeha pomaže u jačanju samopouzdanja i podstiče pozitivno ponašanje.
"Šta je moglo da bude bolje danas?"
Ovo pitanje daje detetu priliku da izrazi svoje frustracije ili poteškoće koje su ga zadesile, a to će vam pokazati u čemu je potrebno da podržite dete. Ovo pitanje će pomoći u razvoju veština planiranja i rešavanju složenih situacija.
„Šta ste novo naučili danas?“
Raspitivanje o novim saznanjima podstiče akademsko interesovanje i pomaže detetu da podeli ono što ga je zaista impresioniralo ili šta je zapamtilo. Ovo pitanje joj omogućava da priča o svojim hobijima i možda produbi interesovanje za učenje.
„Šta ste se igrali na odmoru?“
Odmor je važno vreme za društveni i fizički razvoj. Pitanja o igrama i aktivnostima pomoći će vam da naučite o prijateljstvima, timskom radu i društvenim veštinama vašeg deteta. Shvatićete kako provodi svoje slobodno vreme.
„Šta si dobro danas uradio?
Ovo pitanje navodi dete da razmisli o svojim dobrim delima i uticaju koje su imala na druge. Promoviše empatiju i altruizam i pokazuje da cenite ljubaznost, a ne samo akademska dostignuća.
„Šta to novo bi voleo da probaš?“
Ovo pitanje pomaže detetu da razmisli o novim mogućnostima i sopstvenim interesovanjima. To može biti nova grupa, aktivnost ili hobi.
„Šta si danas pogrešio?“
Greške su deo procesa učenja. Ovo pitanje pomaže detetu da shvati da su greške prilika za rast, a ne razlog za suze. Ovo pitanje i dijalog treba da pokažu detetu da je neophodno biti odgovoran i učiti na sopstvenim greškama.
Kako stvoriti okruženje za otvorenu komunikaciju sa detetom
Da bi razgovori sa vašim detetom bili efikasni i otvoreni, važno je stvoriti ugodne uslove za komunikaciju. Pokažite iskreno interesovanje za ono što dete govori. Održavajte kontakt očima, klimajte glavom i osmehujte se. Dete mora da shvati da ga pažljivo slušate i da vam je stalo.
Dajte svom detetu priliku da se odmori posle škole ili nastave. Možda je najbolje vreme za razgovor tokom večere ili nakon što se odmori. Ne morate da počnete da postavljate pitanja čim školarac pređe prag kuće.
Postavite nekoliko promišljenih pitanja umesto gomile monotonih. Ovo će pomoći da se izbegne osećaj da ispitujete. Ako dete ne želi nešto da kaže, nemojte ga terati, već samo nežno promenite temu.
Podelite svoja osećanja i iskustva kako biste pokazali da je u redu razgovarati i o dobrim i o lošim trenucima. Ovo će stvoriti atmosferu poverenja.
Nemojte odmah davati savete. Umesto toga, pitajte šta dete planira da uradi da bi rešilo problem. Pomaže da se oseća odgovornim za svoje odluke.
Ponekad komunikacija tokom zajedničke aktivnosti, poput crtanja ili igranja, može biti manje intenzivna. Dete će se bolje otvoriti kada je zauzeto nečim drugim.
BONUS VIDEO