Jednoglasno je prihvaćeno da se „posao” roditeljstva najteže uči, kako na greškama, tako i na uspesima. Odnos roditelj-dete gradi se vremenom, a njegov kvalitet zavisi od koliko od roditelja toliko i od dece. U ovoj konstrukciji nailazimo na niz poteškoća, prepreka i sukobe, u zavisnosti od uzrasta, temperamenta i ličnosti dece, ali i u zavisnosti od ličnog i roditeljskog stila odraslih.
Odnos roditelj-dete se različito posmatra i analizira u zavisnosti od kulture iz koje porodica potiče i živi, socio-ekonomskog okruženja i obrazovanja.
Među najčešćim problemima koji se javljaju u odnosu roditelj-dete su:
Borba da dete da stekne nezavisnost
Manifestuje mnogo ranije nego što smo u iskušenju da verujemo. Prvo bojno polje jei vezano za hranu, kada dete počinje da izražava potrebu da sve više kontroliše koliko jede ili bira šta želi od onoga što mu se nudi. Roditelji burno doživljavaju detetovo odbijanje da jede ili druge oblike inaćenja.
Rivalstvo braće i sestara
Iako, najčešće, deca rešavaju međusobne sukobe, roditeljima je veoma teško da ne intervenišu braneći jedno ili drugo. Ako razvedenim roditeljima, stvari postaju još komplikovanije. Deca se najčešće bore za pažnju roditelja, a kada roditelji intervenišu između dece, cilj borbe je postignut.
Disciplina
Dok se ljubav pretpostavlja kao datost, postavljanje pravila i poštovanje granica je faktor koji stvara sukobe kako između roditelja i deteta, tako i između samih roditelja. Disciplina je ono o čemu roditelji moraju da stalno brinu. Kućni red mora biti uspostavljen i dogovoren od strane oba roditelja, postavljanje granica i podrška kad god je to potrebno.
Disciplina ne znači kaznu, ona uključuje mnogo učenja. Ima za cilj da dete stekne samokontrolu, koja se postiže tokom vremena i održava uz kontinuirani napor tokom života. Disciplina podrazumeva čvrstinu od strane roditelja, ali podrazumeva i fleksibilnost, u smislu da se granice postavljaju prema uzrastu i stepenu razvoja deteta. Važno je da roditelji jasno saopšte deci svoja očekivanja kako bi ona razumela posledice svojih postupaka ili stavova.
Malo vremena zajedno
Zbog ubrzanog tempa života i zauzetosti roditelja, a odnedavno i dece, vreme provedeno sa porodicom je veoma ograničeno. Ova životna činjenica stvara frustraciju i ograničava komunikaciju između dece i roditelja. Organizovanje dnevnih aktivnosti za povećanje vremena provedenog sa porodicom daje priliku da se ispolje i pozitivne i negativne emocije i održava uravnotežena atmosfera u porodici.
Loša komunikacija
Nedostatak komunikacije ili dvosmislena, loša komunikacija između roditelja, dovodi do nesporazuma i sukoba. Za porodicu je važno da stvori okruženje u kome se svi osećaju bezbedno, gde deca osećaju pravo da izraze svoje misli, osećanja i mogu da se bune bez straha od kazne.
Uspeh u školi
Pritisak na uspeh u školi dece može biti još jedan izvor napetosti u porodici, pri čemu se deca osećaju cenjenom samo zbog svojih odličnih ocena. Ne može svaki roditelj da podnese male greške svog deteta i nekad može da ih pretvori u prave narcisoidne ispade. Uspeh deteta ne predstavlja zbir njegovih ocena. Postoje i druge aktivnosti ili hobiji koji su isto tako pravi izvori razvoja i uspeha u životu deteta.
Finansije
Finansijske poteškoće utiču na dinamiku cele porodice, posebno kada deca ili tinejdžeri, a ponekad i roditelji ne razumeju granice i daju prednost materijalnom blagostanju.
Sukobi između roditelja
Sukobi između roditelja, razdvajanje ili razvod su izvori patnje za celu porodicu. U situacijama razvoda, detetu je najkomplikovanije da ostane u sukobu ili da postane „objekat” svađe između roditelja.
Dete sve uči na vašem primeru
U porodici dete posmatra ponašanja roditelja i uči da prepozna izražene emocionalne reakcije, ali ima pristup i neizraženim. Način na koji se roditelj nosi sa stresom, besom ili tugom može da posluži deci kao primer u izražavanju sopstvenih emocija. Roditelji mogu sebi da dozvole da pred decom pokažu emocije koje su vezane za strah, ranjivost, zavist ili bol, kako bi razvili mentalni kapacitet mališana da prepoznaju i tolerišu takva iskustva.
Nošenje s promenama
Kako dete raste, roditelj hteo-ne hteo počinje da uvodi kratke trenutke čekanja ili razdvajanja, što dovodi do povećanja sposobnosti deteta da toleriše frustraciju. Takođe, pomaganje detetu da upravlja promenom i odvajanjem može pomoći u razvoju emocionalne otpornosti. Ova veština je neophodna dok deca rastu i suočavaju se sa raznim izazovima svakodnevno.
Pored toga, pažljivim i empatičnim slušanjem dečjih priča i narativa, obraćajući pažnju na njihove izražene emocije, roditelji im pomažu da razumeju sebe i druge, razvijajući, zauzvrat, njihove veštine empatije.
BONUS VIDEO