Sukobi i način njihovog rešavanja su sastavni deo odrastanja svake osobe, a može se reći i jedna važna životna lekcija. Ipak, ta lekcija može da bude vrlo naporna, pa i preteška za tinejdžera ukoliko odrasli u njegovom okruženju nemaju dobar pristup i razumevanje za senzitivni period u kome se on nalazi.

Veliki broj tinejdžera ima problema sa sukobima unutar porodice. Kako se radi o najosetljivijem periodu života, svaki problem na koji tinejdžeri naiđu predstavlja veći izazov nego u drugim periodima života. Sukobi unutar porodice, ukoliko su drastični, kod tinejdžera i adolescenata mogu da ostave veliki trag na njihov psihički razvoj.

Kada govorimo o sukobima unutar porodice obično mislimo na sukobe između roditelja kojima tinejdžeri „samo“ prisustvuju. To što su „samo“ prisutni, ne znači da te sukobe ne proživljavaju duboko, da nisu zabrinuti i da ne pate. Zatim, mislimo i na sukobe tinejdžera sa drugim članovima porodice. To su sukobi između tinejdžera i roditelja, tinejdžera i braće/sestara, kao i sukobe sa babom i/ili dedom ako žive u istom domaćinstvu.

Iako je bes jedna od osnovnih ljudskih emocija, naučne studije pokazuju da su osobe koje često osećaju i ispoljavaju bes u većem riziku da dožive srčani ili moždani udar. Iako je bes jedna od osnovnih ljudskih emocija, naučne studije pokazuju da su osobe koje često osećaju i ispoljavaju bes u većem riziku da dožive srčani ili moždani udar.

Mama i tata se igraju rata

Sukobi između roditelja su veoma stresni za decu u svim uzrastima. Ono što je sigurno je da su manifestacije tog stresa verovatno najdrastičnije tokom puberteta. Tinejdžeri, kada su pod stresom ili pod emotivnim nabojem usled prisustvovanja sukobu, mogu i sami pokazivati agresivno ponašanje, zatim preterano se unositi u razgovore i druga dešavanja između roditelja ili se, pak, preterano povlačiti u sebe i svoj svet.

Pojedini tinejdžeri i adolescenti biraju da privremeno „pobegnu“ iz kuće, tačnije iz mesta na kojem se dešavaju sukobi, tako što se preterano zadržavaju sa društvom u gradu. Tu negde i leži najveći problem. Beg od kuće obično znači i da se mlada osoba više ne oseća komforno i sigurno u kući, da nema adekvatnu emotivnu i psihološku povezanost sa roditeljima, te da isto traži van kuće. To ne znači nužno da će dete koje se sklanja od sukoba u kući upasti u „loše društvo“ i narkomaniju. To bi pre značilo da roditelji treba da sklanjaju svoje sukobe sa vidika dece i naročito da ne ogovaraju detetu drugog roditelja.

Roditelji uvek treba da imaju u vidu da tinejdžeri nemaju zrelost odraslih, da tek uče o svojim i tuđim emocijama, te da ih izlivi roditeljskih negativnih emocija prema drugom roditelju mogu preplaviti. Reakcije tinejdžera na sukob roditelja treba uvek pažljivo analizirati. U tim reakcijama, koje ne moraju biti pristojne i prihvatljive roditeljima, krije se ranjivost, a možda i poneka trauma koja će oblikovati kasniji život te mlade osobe.

Pokažite im modele za rešavanje sukoba

Ukoliko se roditelji često sukobljavaju, potrebno je da dobro promisle načine dolaženja u sukob, kao i izlaženja iz istog. Ponašanje roditelja prilikom sukoba u porodici biće, sasvim izvesno, model ponašanja koje će tinejdžer usvojiti nesvesno. To na izvestan način oblikuje kasnije emotivne odnose i njihov kvalitet u odraslom dobu.

Ukoliko tinejdžer posmatra fizičko nasilje u porodici, statistički, velike su šanse da će se i sam naći u takvoj situaciji tokom života. Uvek to imajte na umu kada ste u situaciji sukoba, kako sa partnerom, tako i sa drugim članovima porodice, čak i dalje familije.

Upravo zato je prvi savet za roditelje da probaju da ne reaguju afektivno, već da svode svoje sukobe na minimum, da nalaze što mirnije načine rešavanja sukoba. To mogu postići tek ukoliko rade na sebi i svojim negativnim emocijama. Najpre roditelji ili bar jedan roditelj treba da osvesti dubinu sukoba i svojih negativnih emocija, te da hladne glave donese odluku o načinu rešavanja sukoba. Mirno rešavanja sukoba, uz poštovanje ličnih granica, nije lako i jednostavno, ali može da bude lakše i izvodljivije ukoliko se roditelj odluči da potraži pomoć psihološkog savetnika.

Imajte na umu da je ulog veliki. Osim što aktivno utičete na sopstveni život, zatim i na odnos sa partnerom, postajete i model čije će ponašanje verovatno usvojiti vaše dete. To je veoma odgovorna pozicija koje roditelji moraju biti svesni u svakom trenutku života.

Razvijanje tolerancije i emotivne pismenosti

Veliki broj ljudi nema dovoljno dobro razumevanje svojih i tuđih emocija, što je odlična podloga za sukobe i frustracije. Emocije su oblast koja je nepravedno zapostavljena tokom obrazovanja. Ono što je dobro je da nikada nije kasno da širimo svoja znanja i razumevanje emocija, baš kao i veštine pokazivanja emocija na društveno prihvatljiv način.

Najbolji poklon za decu su emotivno stabilni roditelji koji svoju stabilnost, kao modeli, prenose i na svoju decu. Jedan od važnijih činilaca emotivne stabilnosti i rezilijentnosti (psihološke otpornosti) je tolerancija. Tolerancija je veoma važna spremnost na prihvatanje različitog mišljenja, uverenja i ponašanja. Tinejdžeri koji imaju razvijeniju toleranciju daleko će lakše podnositi stresne situacije poput razvoda roditelja, kao i sukoba u kući i van nje.

Kada je vreme za stručne savete?

Ukoliko primetite da vaš tinejdžer ima promene u ponašanju nakon što je prisustvovao sukobu u porodici ili samo iskusio posledice tog sukoba (razvod, preseljenje), potražite stručnu pomoć. Psihološki savetnik prilazi svakom problemu individualno i u zajednici sa roditeljem i detetom pronalazi rešenje.

Važna napomena: nemojte čekati da se problem reši sam od sebe, „da prođe“. To se neće desiti u pravom smislu, pre će biti da će problem kod tinejdžera da evoluira i postane kompleksniji.

(Stetoskop/Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO

Koliko je važna podrška roditelja, video koji je raznežio svet TikTok/dailyhumanmotivation