Mame ostaju budne celu noć, vode i odvode decu iz vrtića, trude se da sve bude savršeno, obroci zdravi, sudovi oprani, veš ispeglan, a onda se suočavaju sa umorom i sagorevanjem. Samo mame znaju koliko sve to može da bude izazovno.
Ali ima i onih koji (na porodiljskom) imaju drskosti da se dovoljno naspaju, odu u bioskop i svrate na manikir. Majka perfekcionista bi rekla - "SEBIČNA JE!". Treba li da se plašimo takve definicije ili da joj težimo? Hajde da to shvatimo. Psiholozi su na strani "sebičnih" mama definitivno!
U knjizi "Ako je teško sa detetom", autorke L. Petranovske: "tajm-auti" tokom dana, redovni odmor (poseta bioskopu ili ručak sa prijateljem) i mini putovanja su neophodni da bismo imali snage da se sve ne obruši na decu. Svaka majka treba da nauči kako da se odmori i istrese negativnost uz muziku. Za dobrobit cele porodice! Da ne pominjemo P. Drakermana, autora bestselera "Francuska deca ne pljuju hranu". Ona peva čitavu odu Francuskinjama koje idu na posao 2 meseca nakon porođaja, spavaju noću i brinu o svom izgledu! Niko vas ne ohrabruje da ostavite svoju bebu na čuvanje baki i idete u klubove! Govorimo samo o tome kako se kao majka ne izgubiti kao ličnost – odnosno o zdravoj sebičnosti.
Šta "sebična" majka ne radi? Ne deluje protiv sebe. Crvene oči od nedostatka sna, glad i umor - ništa od toga neće pomoći bebi. Dok beba tamo spava, ona će u miru odspavati i ručati. "Sebična" mama ne dozvoljava preteranu zaštitu. Posmatranje svakog vašeg deteta, koje se plaši da ode u toalet, je zamorno i neproduktivno. Lakše je pustiti ga da sam puzi i da se igra, obezbeđujući prostor oko njega.
Ne vezuje se za komplikovane aktivnosti - Teško je ne složiti se sa psihologom Anom Bikovom: detetu su potrebne igre i komunikacija sa majkom više nego sposobnost čitanja sa 2,5 godine i časovi u krugu za male kompozitore. A za ovo ne morate ići na kraj sveta, trošeći mnogo energije.
Ne traži bolesti i mane kod deteta - Za tipične "savršene" mame ovo je posebna "poslastica" - uhvatiti saosećajne poglede, posvećujući se detetu sa manom, stalno poredi svoje dete sa drugim. "Ima godinu dana, a ne čita poeziju!"; "Svi hodaju, a on nije – trčim kod ortopeda!" Neprestano biti nervozan i vući svoje dete kod raznih specijalista bez pravog razloga i uputa lekara, često je vodeća aktivnost "nesebičnih" majki.
Sebična mama ne troši poslednje na brendirane stvari za bebu. Ograničen budžet? Razumno je priznati: beba će sve skupocene i markirane benkice preprasti brže nego što ste mislili.
Brine se o sebi. Ne govorimo čak ni o manikiru, već o osnovnim potrebama: jesti na vreme, voditi računa o higijeni i po mogućnosti dovoljno spavati.
Prihvata pomoć. Moj muž se vratio sa posla, baka je došla u posetu - zašto se ponašati kao heroj dok se rušite od umora? Menjaju pelene i igraju se sa bebom, to je "okej", definitivno nisu gori od mame.
Ima omiljenu aktivnost. Za neke je to hobi, dok je za druge slobodno vreme za svoju dušu, koji oduzima nekoliko sati dnevno.
"Sebična žena" se nikada neće izgubiti na porodiljskom odsustvu. Seća se svog muža. Porodica nisu samo majka i dete. Tati je takođe potrebna pažnja.
Na kraju, kako će se ovakva vid sebičnosti mame odraziti na dete? Štaviše, deca su empati koji čitaju emocije. Ako je mama srećna dajući sebi male radosti, i deca će naučiti da budu srećna. Neograničena u igricama i prostoru i neopterećena prezaštitom, deca "sebičnih" majki se brže razvijaju i bolje komuniciraju sa vršnjacima. Sigurni su u sebe: majka ih prihvata takve kakve jesu, slobodne u izboru hobija i životnog puta. I konačno, ova deca imaju detinjstvo.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)