Iz raznih kultura možemo učiti različite tehnike i tajne vaspitavanja dece. Tako su Eskimi najnežniji i kod njih nema vikanja, dok Japanci znaju kako da se deca lakše osamostale. Kada je reč o kulturama i disciplinovanju dece, posebno se izdvajaju Francuzi. Njihova deca su često smirena u supermarketima, ne viču, mirna su - koja je njihova tajna?
1. Ne stavljaju bebu u svoj krevet
Prema rečima francuskih roditelja, mališan mora sam da se umiri u krevecu i pređe iz jedne faze sna u drugu, dublju. U Francuskoj nije uobičajeno da dete vodite sa sobom u krevet, čak i ako je majci lakše da kontroliše san i hranjenje bebe. Francusko dete obično ima svoju sobu, u kojoj se drži bebi monitor - audio monitor za daljinsko slušanje zvukova koje beba ispušta.
Ako beba plače, majka ne trči odmah do njega, već ga polako proverava, pogotovo ako plač nije uznemirujući i nije bolan. Veruje se da dete ne bi trebalo da razvije refleks "prvog zahteva", odnosno da dobije ono što želi odmah kada zaplače. Pored toga, kako bebe rastu, majke im ukidaju noćni obrok. Postepeno, beba uči da zaspi sama, ali ne dok doji i bez ljuljanja u naručju.
2. Ishrana po pravilima
Bebe se takođe hrane po rasporedu - svaka 3-3,5 sata (osim noćnog odmora). Odrasla deca se ne otvaraju frižider bez dozvole roditelja, ovu stavku striktno poštuju i bake. Dete se odgaja poslušno u bilo kojoj sredini.
Inače, u Francuskoj se ne podstiče izdvajanje deteta tokom obroka iz cele porodice samo zato što je "još malo", već jede sa članovima porodice ono što je pripremljeno za ostale. Istovremeno, deca se ne primoravaju da jedu hranu ako je ne žele, dok se ishrana poštuje. Ako ne pojedete obavezni ručak, onda ćete morati da sačekate užinu do popodnevne užine.
3. Deca se ranije odvajaju od roditelja
Francuske majke imaju pravo na roditeljsko odsustvo samo prvih 10 nedelja. Vrlo rano se vraćaju na posao, pa se angažuje dadilja ili se dete šalje u jaslice. Beba se navikava na komunikaciju i na neobično okruženje, prilagođava se od malih nogu da ne plače za roditeljima. U vrtiću deca brzo počinju sama da jedu, oblače i čiste igračke.
4. Baka ne učestvuje u vaspitavanju
Bake i deke praktično ne učestvuju u vaspitanju, kako je to kod nas običaj. Vikendom dolaze u posetu svojim unucima. Retko viđate bake kako šetaju sa decom: one imaju svoje hobije u vidu putovanja, časova u interesnim klubovima, sastanaka sa prijateljima.
5. Deca se ne grde za "gluposti"
Dete od detinjstva zna šta je sloboda, dozvoljeno mu je da trči kroz bare i ne grdi ga za prljave pantalone. Ali mama i tata vrlo jasno razlikuju sitne šale od ozbiljnog nedoličnog ponašanja. Dete se kažnjava samo za opasne radnje, jer ako ga grdite za gluposti i nedoličan čin, onda više neće videti razliku, kako smatraju Francuski roditelji.
Dete od detinjstva razume granice ponašanja. Neće se valjati na podu supermarketa u suzama jer mu nešto niste kupili, jer sigurno zna da je ovo loše. Roditelji ne osećaju kajanje kada odbiju da kupe bilo šta za svoje dete. U javnosti se prema hirovima odnose veoma mirno, ali kod kuće će detetu još jednom objasniti zašto nisu dobila ono što su želela i kako ne smejud a se ponašaju.
6. Deca znaju ko je glavni u kući
Glavni u kući su roditelji, deca ih slušaju. U ovom verovanju mališani odrastaju od detinjstva, tako da u porodicama nema sporova i otpora. Za decu, brzo postaje jasno da je poslušnost odraslih važno pravilo i da ga ne treba kršiti. U ozbiljnim stvarima, mama i tata su strogi, a na pitanje kako to rade odgovaraju: "Naš posao nije da budemo prijatelj sinu ili ćerki, već da im budemo roditelj i promenimo gore na dobro."
Prema autorki knjige Pameli Drakerman, koja je napisala "Tajne roditeljstva iz Pariza. Francuska deca ne pljuju hranu": "Francuska mama bi volela da drži svoju bebu ceo dan, ali zna da mu to neće doneti ništa."
7. Mirno se odnose prema dečjim suzama
Deca najčešće izazivaju bes da bi privukla pažnju i naterala roditelje da se predomisle ili da odustanu. Zadatak francuske majke je da nauči dete da analizira svoje greške i neuspehe kako bi imalo koristi od sopstvenog iskustva. Moraju da nauče da suzama ništa nećete postići. Dete počinje da shvata zabrane i ograničenja. Deca brzo nauče da se nose sa sopstvenim stresovima, tako da ne eksplodiraju od agresije kada su iznervirana.
8. Roditelji ne forsiraju decu
Detetu se daje sloboda izbora, ne primoravaju ga da čita od četvrte godine, niti da bude uspešan sportista, velemajstor u šahu... Deca se ne teraju na sve moguće sekcije, sama ih biraju, samo kada imaju želju i kada to zaista vole. Pre škole dete uči da istražuje svet u mirnom i uravnoteženom okruženju.
9. Uče ih da budu ljubazni i zahvalni
Četiri najvažnije reči koje dete počinje da izgovori su jedne od prvih koje će reći - zdravo, hvala, molim te i zbogom. Od prvih koraka, dete se uči kulturi komunikacije: da ustupi mesto starijima i da se pristojno ponaša na zabavi.
10. Nedelja je dan za porodicu
Klinac uvek zna da će biti vremena za njega . U porodičnoj rutini nedelja je važna, ovaj dan roditelji i deca provode zajedno. Svi kućni poslovi se obavljaju radnim danima. Deca su srećna što idu sa roditeljima u zoološki vrt ili u šetnju parkom, u pozorište ili igraju društvene igre. Sigurni su da ih mama i tata neće odbaciti rečima "idemo jednog dana".
11. Deca se uče da upravljaju finansijama
Daje im se džeparac na nedeljnom ili mesečnom nivou. Samo dete planira kako da uštedi novac za ono što želi da kupi. Ako zatraži unapred, onda mu se određeni deo od džeparca uskraćuje u sledećem periodu.
Izvor: Yumama