Roditeljske brige: Šta kada je dete preterano vezano za mamu?

Anksioznost kod vašeg mališe, odnosno njegovo osećanje zabrinutosti, nervoze i straha zbog razdvajanja od vas, deo je normalne razvojne faze. Kroz nju prolaze gotovo sva deca tokom ranih godina života, ponekad i više nego jednom. Srećom, to stanje nije trajno.

To je jednostavna taktika, ali je mnogi roditelji ignorišu. Umesto kratkog pozdrava, oni - bojeći se tuge, ljutnje i besa svog mališana - pokušavaju da se iskradu

iz kuće dok je on zaokupljen nečim (uglavnom kada se igra). Velika greška! Takav pristup može da vam uštedi bol dok gledate kako vaše dete plače, ali zato može da učini njegovu uznemirenost zbog razdvajanja još težom. Jer, ako  dete misli da biste mogli da nestanete u bilo kojem trenutku bez prethodne najave, ono vas neće tako lako puštati iz svog vidokruga.

2. Pomozite mališanu da "gleda unapred"

Iako je sposobnost vašeg deteta da komunicira i dalje otežana, čak sprečena njegovim ograničenim rečnikom, ono razume mnogo više nego što može da kaže. Stoga je dobra varijanta da ga razgovorom unapred pripremite za svoj odlazak - dovoljna je kratka "priča" o tome, a potom proverite da li je shvatilo. Recite detetu gde idete i kada ćete da se vratite, naglasite da ćete ponovo da budete sa njim. Poželjno je da zna i ko će da ga čuva, da se stara o njemu, a pun pogodak je da mu navedete i kakvim će sve aktivnostima da se bavi. Posebno ako su vezane za igru! Jer, dete će lakše da podnese odvajanje od vas ukoliko se nada nečemu zanimljivom, ako razmišlja sa zadovoljstvom o onom što će da se desi i očekuje da uživa u tome.

3. Ne pokazujte tugu na rastanku

Anksioznost zbog razdvajanja nije samo "stvar" vašeg deteta. Moguće je da ni vi nećete biti "oduševljeni" zbog toga, već veoma uzbuđeni, čak potrešeni. Ali, ako dozvolite da se vaš strah ispolji, gotovo je sigurno da će da pređe na dete, prosto će da ga "pokupi" od vas. Osim toga, dramatičan oproštaj će samo da potvrdi osećaj nesigurnosti kod mališana. Dakle, pokušajte da ostanete mirni i pozitivni, čak i ako je dete histerično. Razgovarajte sa njim smireno i uverite ga da ćete se uskoro vratiti.

4. Ostavite detetu "podsetnik" na vas

Ukoliko malo dete ima nešto što ga podseća na mamu ili tatu, to može da mu pomogne da se uspešno bori sa osećanjem uznemirenosti i straha dok su odsutni. Zato, uvek kada izlazite, ostavite detetu neki vaš predmet. To može da bude bilo šta: fotografija na kojoj ste svi zajedno, vaš stari džemper, ili neka sitnica koju često upotrebljavate, a bezbedna je po dete.

Mada, moguće je da taj "simbol pripadnosti" izazove suprotan efekat - kao stalni podsetnik da niste tu, što može dodatno da iziritira dete. Stoga je najbolje da proverite sa osobom koja ga čuva da li ono deluje uzrujano zbog predmeta koji ste mu ostavili. U tom slučaju, drugi predmeti - koji, inače, mališanu ulivaju osećaj sigurnosti, kao što je: omiljeno ćebence, meke plišane životinje ili, čak, njegov vlastiti palac - takođe mogu da budu izvor utehe.
PageBreak

5. Igrajte se: "Kako se zovu osećanja?"

Istinsko razumevanje emocija je još uvek godinama daleko od vašeg mališana, ali on može da nauči da izrazi svoja osećanja, odnosno da na jednostavan način iskaže njihovo značenje. Kada počne da ga hvata panika zbog vašeg skorog rastanka, recite mu: "Znam da si tužan zbog toga što mama odlazi. To što ti osećaš, zove se nedostajanje. Kada te mama ostavlja, ona takođe ima taj osećaj".

Stručnjaci smatraju da je ovo jedno od mogućih rešenja za prevazilaženje uznemirenosti i zabrinutosti. "Ponekad, sve što je detetu potrebno, jeste način da izrazi svoje strahove", kaže dečji psiholog Donald Fridhajm, direktor Centra "Šubert" u Klivlendu, u Ohaju, koji se bavi istraživanjem razvoja u ranom detinjstvu. "Učenje deteta nazivima za ono što oseća, pomaže mu da ublaži anksioznost".

6. Postepeno odvajanje

Ako je u pitanju večernji izlazak, a koristite usluge bebisiterke, zamolite je da dođe pola sata ranije od dogovorenog termina. To njoj i detetu daje vremena da se upoznaju, dok vaše prisustvo deluje smirujuće na oboje. Međutim, ukoliko se radi o novom, dugoročnijem "staraocu" (a nije reč o dobro uhodanom "baka i deka servisu"), neophodna je obimnija priprema. Idealno je da ta osoba dođe ranije, tokom vikenda - kako bi se dete priviklo, najbolje pomoću raznih aktivnosti, a posebno kroz igru. Naravno, vi ćete uzeti učešća u svemu.

Kad god vaše dete izgleda srećno dok je "okupirano" nekim dešavanjima sa svojom bebisiterkom, vi "odstupite". Zapravo, "povucite se u pozadinu" i nadgledajte situaciju. Ako vam, na primer, dete donese knjigu da mu čitate, preusmerite ga: "Zašto ne pitaš Mariju? Možda ona želi da čita tu knjigu sa tobom". Ili, ako želi da ga podignete u naručje i nosite, predložite mu da to dopusti novom "staratelju" - da njemu pripadne ta privilegija i zadovoljstvo.

Ipak, neka deca su toliko vezana za roditelje da se čvrsto drže za njih, kao "prilepak", prosto su uporna u tome. U tom slučaju, teško da će dati priliku novom "čuvaru" dokle god su tu mama ili tata, odnosno primarni staratelj. Zbog toga, ako je moguće, neka "sekundarni" staratelj bude posrednik. "To se stalno događa u jaslicama i vrtićima", slažu se stručnjaci. "Kada tata ostavi svoje malo dete, ono odmah prilazi drugarima i uskače direktno u akciju, ali kada mama pokušava da ode, taj isti mališan se prosto guši u suzama, utapa se u njima". Za takvu decu, postepeno odvajanje će da teče mirnije ako roditelj sa kojim provode manje vremena deluje kao posrednik.

7. Izađite iz kuće u isto vreme

Rastanci su uvek lakši kada je vaše dete ono koje izlazi napolje. Umesto da ga ostavite za sobom kada krenete iz kuće, izađite zajedno, ako je to moguće. Osoba koja ga čuva, može sa njim da na kratko boravi u parku, ili da ga izvede u šetnju. Jedino proverite da li je dete dobro razumelo da vi idete na drugu stranu. U suprotnom, ono će biti dodatno uzrujano kada se vrati u kuću i otkrije da vi niste u njoj.

8. Naučite mališu da se "nosi" sa problemom  

Nijedan roditelj ne želi svom detetu da oseća tugu zbog bilo čega, ali suočavanje sa odvajanjem je jedna od mnogih stresnih situacija sa kojima će dete da se susreće u životu. Osim toga, moraće i da nauči kako da upravlja njima. Ponekad, ne raditi ništa kada je u pitanju razdvajanje od deteta, pogotovo ako ste već sve isprobali - najbolji je savet. "Učenje da se dete suoči sa nečim, ma koliko mu to bilo neprijatno, važan je razvojni zadatak", kaže dr Fridhajm. "Vaše dete mora da shvati da postoji vreme kada se zbog nečeg neće osećati nimalo srećno". To je neminovnost života.

Snežana Damnjanović Mitić