Amerikanka Pamela Drakermen opisala je svoje iskustvo u podizanju deteta u Parizu, i otkrila glavne razlike između takvog odgajanja deteta i odgajanja deteta u Americi. Otkrila je da francuska deca lepo spavaju, jedu svu hranu, samostalni su i lepo se ponašaju.
Pored toga, ona je ispričala da francuski roditelji imaju društveni život, spavaju ali neguju i seksualni život. Što je kod nas, složićete se, vrlo teško.
Pamela je otkrila kako žive bebe u Francuskoj i njihovi roditelji, pa možda vam njihovo iskustvo pomogne:
1. Kako Francuzi pričaju sa decom?
Oni slušaju decu! Veruju da bebe nisu prazna bića koja sve morate da naučite, nego racionalna bića koja moraju da shvate kako da komuniciraju i pokažu šta osećaju ili o čemu razmišljaju.
Kako to oni rade? Slušaju svoju bebu i obraćaju pažnju na znakove koje šalje, pa gledaju kako se ponaša. Ponašajte se lepo sa svojim bebama, ne koristite "čudne" glasove dok joj pevate, a koristite reči "molim" i "hvala", iako vam se to čini smešno jer je beba mala i ne govori.
2. Zašto njihova deca spavaju celu noć?
Beba će spavati celu noć ako joj to dozvoliš! Na kraju svakog ciklusa spavanja bebe se mogu probuditi i početi da plaču. One na taj način uče kako da povežu te cikluse u celonoćno spavanje. Takođe, mogu biti vrlo aktivni, vrteti se po celom krevetiću bez buđenja. Međutim, roditelji u Francuskoj ne brinu previše o tome
Kako oni uče bebu da spoji te cikluse? Puste dete pet minuta ako počne da plače čim se probudi. Taj mali razmak detetu daje priliku da se polako samo vrati u san bez vaše pomoći. Pustite dete da preko dana zaspi bez zamračivanja prostorije, tako će mnogo bolje naučiti razliku između dana i noći, i kada stvarno treba da spavaju celu noć.
3. Zašto bebe u Francuskoj jedu svu hranu?
Ne postoji "hrana za decu". Francuzi svoju decu hrane sa više ili manje istim stvarima koje i oni jedu. Opšte pravilo je da su njihova deca zdrava i normalno jedu bez razmišljanja da povrće čudno i ružno. Deca jedu tri obroka dnevno i imaju popodnevnu užinu, ne konzumiraju previše slatkiša i brze hrane, i ne žale za tim.
Kako to izgleda u praksi? Čim su deca spremna za krutu hranu, počinju im uvoditi povrće umesto žitarica. Veruju da se osetljivost ukusa razvija od najranijeg doba. U isto vreme, njihov termin hranjenja prilagođava se porodičnom rasporedu umesto da decu hrane na zahtev. Nemaju poseban raspored hranjenja, osim popodnevne užine. Oni smatraju da će dete tako naučiti strpljenje i samokontrolu i da će biti gladnije kada dođe vreme jelu. Prema njima, gladna deca bolje jedu.
Porodični obroci nisu podeljeni na velike i male, svi sve jedu. Na početku, kada su deca najgladnija, serviraju im povrće. Ne moraju jesti ako nešto ne vole, ali sve što je na stolu moraju probati.
(Yumama)