- Dečji izlivi besa su normalan deo razvoja, a savet je da ih roditelji ne shvataju lično i da ih vide kao način komunikacije.
- Preporučuje se da roditelji budu posmatrači, ne sudije, da ne žure s rešavanjem i da koriste 'tajm-in' umesto 'tajm-aut'.
Dečji izlivi besa mogu biti pravi izazov za roditelje, posebno kada se dogode usred prodavnice, na ulici ili baš onda kada negde žurimo. Kako reagovati u takvim trenucima, ostati smiren i pomoći detetu da se nosi sa svojim emocijama? Donosimo pet saveta koji mogu da vam olakšaju takve situacije.
"Ne može se poreći da su tantrumi jedan od težih delova roditeljstva. Dobra vest je da su oni neverovatno normalan i zdrav emocionalni izraz kod male dece", tvrdi Džesi Bounenkamp, licencirana profesionalna savetnica koja pruža savetovanje putem interneta i usmerena je na prenatalno i mentalno zdravlje majki.
"Jedan od odličnih pristupa bilo kom problemu je pronalaženje načina da se on preispita. Umesto da na izlive besa gledate kao na potpuno negativna iskustva, pokušajte da ih shvatite kao vitalni deo načina na koji vaše dete komunicira s vama.
Kao i u svakom zdravom odnosu, i za vas je dobro da izrazite svoje mišljenje, priznate osećanja drugoj osobi i postavite granice prema drugima. Međutim, za razliku od većine odnosa među odraslima, deca imaju minimalnu kontrolu impulsa i tek počinju da razvijaju svoje verbalne veštine. Izlivi besa su način na koji vam deca govore kada su dostigla svoje granice ili se jednostavno ne slažu s vama", savetuje ona, a donosimo vam njene savete koji mogu da pomognu kod dečjih tantruma.
1. Ne shvatajte ih lično
Prvo, podsetite sami sebe da dete zapravo ne pokušava da vas osramoti ili izazove neprijatnost. Iako bi tantrumi mogli da dovedu do toga, deci to nije namera. Ona pokušavaju da komuniciraju s vama, jasno i jednostavno. Razočaranje, frustracija i bes su sve glavne emocije koje čak i odrasli s vremena na vreme mogu da izraze na odgovarajući način.
2. Budite izveštač, a ne sudija
Mnogi roditelji se uznemire zbog dečjih tantruma i ne znaju kako da reaguju na koristan način. Posmatrajte njihovo ponašanje, recite im šta primećujete, priznajte njihova osećanja i postavite granice (ako je potrebno). To bi moglo da izgleda ovako: "Nisi hteo da prestaneš da se igraš kako bih ti promenila pelene. Razumem da si frustriran i da je teško prestati da radiš nešto zabavno."
3. Ne žurite s postupkom
Teško je biti uz nekoga ko vrišti, maše rukama, baca se po podu i slično. Samo želite da se sve završi što je pre moguće, ali požurivanje ponekad može da se okrene "protiv vas" i tako biste mogli samo da pogoršate stvar. "Postoji divna analogija koja kaže da su teške emocije poput tunela, a mi smo vozovi koji se kreću kroz njih. Nema tajnih bočnih izlaza, prečica ili brzih načina da se kroz njih probijemo; jednostavno moramo da osećamo emocije sve do kraja“, napisala je Bounenkamp. Važno je takođe zapamtiti da roditelji često žele da se muke brzo završe jer su neprijatne, a ne zato što je to nužno najbolje za njihovu decu.
4. Koristite "tajm-in", a ne "tajm-aut"
Deci, posebno veoma maloj deci i mališanima, potreban je neko ko će ih voditi kroz teške emocije, a ne neko ko će ih ostaviti i prepustiti im da se sami bore s njima. Potrebno im je sigurno sidro za koje mogu da se uhvate. Zato koristite "tajm-in", a ne "tajm-aut". Kada dete izgubi kontrolu, odvedite ga u miran prostor (njegovu sobu, ispred restorana, u automobil), a zatim ga jednostavno pustite da se opusti. Nemojte da ga požurujete. Prepoznajte njegove emocije. To decu uči da su osećanja važna i da se ne plašite njihovih emocionalnih reakcija. Naučiće da velikih emocija ne treba da se stide i da im nećete uskratiti svoju pažnju onda kada im bude najpotrebnija.
5. Ne kažnjavajte osećanja
Deca i mališani tek uče kako da se nose s teškim emocijama, tako da je poslednje što želite da uradite to da im poručite da su njihova osećanja neprihvatljiva ili pogrešna. Cilj je odgajiti decu koja mogu da se nose sa stresom i razočaranjima u životu, a da se pritom ne zatvaraju u sebe ili beže od problema. Naučiti da prihvate teške emocije prvi je korak ka učenju kako da se nose s njima.
Umesto da kažete: "Prestani da cviliš," ili "Dobro si, nemaš zbog čega da plačeš", recite: "Razumem da si frustriran, ali ne možeš to sada da uradiš". Držite se ograničenja u vezi s tim koja su ponašanja prihvatljiva, ali budite oprezni da ne kritikujete način na koji se osećaju. Emocije su uvek opravdane, čak i ako su neprijatne. Učenje dece da prepoznaju i prihvate svoja osećanja u ranom uzrastu postavlja temelje za bolje mentalno zdravlje tokom celog života.
U današnjem svetu treba odgajati zdravu, sigurnu i dobro prilagođenu decu koja se osećaju prijatno sa svojim emocijama i veruju roditeljima da će saslušati njihove brige.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Miss7mama/Yumama
