- Vršnjačko nasilje nije samo obično zadirkivanje: postaje problem kada je učestalo, uvredljivo i namerno povređuje dete, bilo fizički, verbalno ili psihički.
- Roditelji treba da obrate pažnju na promene u ponašanju, loš san, izbegavanje škole i neobjašnjive povrede kao moguće znake da dete trpi nasilje.
Odlazak u školu, vožnja autobusom ili veliki odmor za dete mogu postati izvor straha ukoliko trpi vršnjačko nasilje. Osim fizičkih povreda, nasilje može da ostavi duboke emocionalne posledice i da naruši detetovo samopouzdanje i osećaj sigurnosti.
Zato je važno da roditelji znaju kako da prepoznaju da dete trpi vršnjačko nasilje i pokažu mu da u takvoj situaciji nije samo.
Kada zadirkivanje postaje nasilje?
Deca se ponekad zadirkuju, ali to ne mora uvek da ukazuje na ozbiljniji problem. Ako je zadirkivanje prijateljsko, obostrano i oba deteta ga doživljavaju kao šalu, najčešće nema razloga za brigu.
Problem nastaje kada zadirkivanje postane učestalo, uvredljivo i namerno povređuje dete. Tada govorimo o vršnjačkom nasilju.
Ono može biti fizičko – poput udaranja i guranja, verbalno – vređanje, pretnje i ismevanje, ali i psihičko. Ignorisanje, izopštavanje iz društva, širenje glasina i ponižavanje putem društvenih mreža takođe predstavljaju oblike nasilja.
Vršnjačko nasilje ne treba shvatati kao nešto što dete jednostavno mora da "istrpi". Ono može ozbiljno da utiče na detetovo mentalno zdravlje, samopouzdanje i osećaj sigurnosti.
Razlozi mogu biti različiti. Neka deca pokušavaju da se osećaju važnije, popularnije ili moćnije tako što maltretiraju nekoga koga doživljavaju kao slabijeg ili drugačijeg.
Druga mogu da ponavljaju ponašanje koje su i sama doživela ili kojem su bila izložena u porodici i okruženju. Na njih mogu da utiču i sadržaji sa televizije, društvenih mreža i interneta u kojima su vređanje i ponižavanje predstavljeni kao zabava.
Ako dete samo ne kaže šta mu se događa, nije uvek lako prepoznati problem. Obratite pažnju ako primetite da:
- se ponaša drugačije nego ranije ili deluje uznemireno;
- slabije jede ili lošije spava;
- više ne uživa u aktivnostima koje je ranije volelo;
- je često neraspoloženo ili razdražljivo;
- pokušava da izbegne školu, autobus ili određene situacije;
- ima neobjašnjive modrice, ogrebotine ili oštećene stvari.
Kako razgovarati sa detetom?
Ako sumnjate da dete trpi nasilje, a ono ne želi da razgovara, nemojte da ga pritiskate. Pokušajte da temu uvedete kroz neku situaciju iz filma, serije ili priče.
Možete da ga pitate: "Šta misliš o tome?" ili "Šta bi ti uradio/la da si na njegovom mestu?" To može biti dobar način da dete počne da govori o svojim iskustvima.
Važno je da zna da može da vam se obrati ako ga neko vređa, maltretira ili uznemirava – ali i ako vidi da se nasilje događa nekom drugom.
Pored roditelja, dete može da potraži pomoć učitelja, nastavnika, školskog psihologa ili pedagoga, kao i druge odrasle osobe kojoj veruje.
Najvažnije je da dete zna da nije krivo za nasilje i da ne mora samo da rešava problem. Pravovremena podrška odraslih može mnogo da znači.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Odlazak u školu, vožnja autobusom ili veliki odmor za dete mogu postati izvor straha ukoliko trpi vršnjačko nasilje. Osim fizičkih povreda, nasilje može da ostavi duboke emocionalne posledice i da naruši detetovo samopouzdanje i osećaj sigurnosti.
Zato je važno da roditelji znaju kako da prepoznaju da dete trpi vršnjačko nasilje i pokažu mu da u takvoj situaciji nije samo.
Kada zadirkivanje postaje nasilje?
Problem nastaje kada zadirkivanje postane učestalo, uvredljivo i namerno povređuje dete. Tada govorimo o vršnjačkom nasilju.
Ono može biti fizičko – poput udaranja i guranja, verbalno – vređanje, pretnje i ismevanje, ali i psihičko. Ignorisanje, izopštavanje iz društva, širenje glasina i ponižavanje putem društvenih mreža takođe predstavljaju oblike nasilja.
Vršnjačko nasilje ne treba shvatati kao nešto što dete jednostavno mora da "istrpi". Ono može ozbiljno da utiče na detetovo mentalno zdravlje, samopouzdanje i osećaj sigurnosti.
Zašto deca maltretiraju drugu decu?
Druga mogu da ponavljaju ponašanje koje su i sama doživela ili kojem su bila izložena u porodici i okruženju. Na njih mogu da utiču i sadržaji sa televizije, društvenih mreža i interneta u kojima su vređanje i ponižavanje predstavljeni kao zabava.
Kako prepoznati da dete trpi nasilje?
se ponaša drugačije nego ranije ili deluje uznemireno;
Možete da ga pitate: "Šta misliš o tome?" ili "Šta bi ti uradio/la da si na njegovom mestu?" To može biti dobar način da dete počne da govori o svojim iskustvima.
Važno je da zna da može da vam se obrati ako ga neko vređa, maltretira ili uznemirava – ali i ako vidi da se nasilje događa nekom drugom.
Pored roditelja, dete može da potraži pomoć učitelja, nastavnika, školskog psihologa ili pedagoga, kao i druge odrasle osobe kojoj veruje.
Najvažnije je da dete zna da nije krivo za nasilje i da ne mora samo da rešava problem. Pravovremena podrška odraslih može mnogo da znači.