Preosetljivo dete može burnije da reaguje na buku, kritiku, promene planova, gužvu ili sopstvene greške. Istovremeno, često je veoma pažljivo, primećuje detalje i raspoloženja drugih i duboko se posvećuje onome što ga zanima. Visoka osetljivost sama po sebi nije mana, važno je naučiti dete kako da se nosi sa njom.
Kako dete raste, menja se i način na koji pokazuje osetljivost. Predškolci često reaguju kroz plač, telesnu napetost i teško prihvataju promene, dok deca od 7 do 10 godina postaju posebno osetljiva na greške i kritiku. Kod tinejdžera se osetljivost ponekad krije iza ravnodušnosti ili grubosti, iako iznutra mogu snažno doživljavati odbacivanje i nepravdu.
Problem nije u tome što je dete osetljivo, već u tome što još ne zna kako da upravlja svojim emocijama. U školi ga buka, težak zadatak, greška ili kritika mogu toliko iscrpeti da mu ostane malo energije za samo učenje. Zato cilj roditelja nije da dete postane „manje osetljivo“, već da nauči da prepozna šta mu se događa, napravi pauzu, nosi se sa greškama i postepeno postaje samostalnije.
U galeriji ispod pročitajte neka od najlepših imena za dečake!
Ne umanjujte njegove emocije
Rečenice poput „Nije to ništa“, „Ne preteruj“ ili „To je samo test“ odraslima mogu delovati bezazleno, ali detetu ne pomažu. Prvo mu pomozite da prepozna šta oseća: „Vidim da te je ovo baš uznemirilo.“ Tako dete postepeno uči da razume sopstveno stanje.
Naučite ga da razlikuje „teško“ od „nemoguće“
Osetljivo dete jedan neuspeh lako može da pretvori u zaključak: „Glup sam, nikada neću uspeti.“ Umesto da ga samo uveravate da je pametno, pomozite mu da se usmeri na problem: „Šta ti je sada bilo najteže?“ ili „Šta možemo sledeći put da uradimo drugačije?“ Greška nije dokaz nesposobnosti, već informacija o tome šta još nije uspelo.
Najvažnije je da dete nauči da njegove emocije nisu nešto čega treba da se stidi ili da ih potiskuje. Kada nauči da ih prepozna i reguliše, osetljivost može postati njegova snaga, a ne prepreka.
BONUS VIDEO:
