- Roditelji ponekad ulaze u "bitke" sa decom čak i oko onih stvari koje zapravo nisu mnogo bitne.
- Psiholozi navode rasprave u kojima slobodno možete da pustite decu da "pobede" - i trebalo bi.
Neke roditeljske bitke zaista vredi voditi – na primer, kada pokušavate da objasnite detetu da iste "srećne" čarape ipak ne može da nosi danima. Ali postoje i one druge, oko kojih je možda bolje napraviti korak unazad i pustiti dete da bude po njegovom.
Terapeutkinja za partnerske i porodične odnose i terapiju igrom Kerol Kim roditeljima daje konkretne smernice kako da kod dece podstaknu samopouzdanje, samostalnost i otpornost. Kako kaže, postoje tri oblasti u kojima roditelji ne bi trebalo da insistiraju da bude po njihovom.
1. Kada dete govori šta misli i kako se oseća
Prvo pravilo odnosi se na dečje misli i osećanja. Kada detetu dozvolimo da otvoreno govori o tome šta misli i kako se oseća, šaljemo mu važnu poruku – njegov glas je važan i mi želimo da ga čujemo.
"Tako se osećaju vredno i prihvaćeno, što doprinosi izgradnji samopouzdanja", objašnjava Kim.
Zato bi roditelji trebalo da izbegavaju da ućutkuju dete kada govori o svojim osećanjima ili stavovima, čak i kada se sa njim ne slažu. Rečenice poput: "To nije tačno", "Ne znaš o čemu pričaš" ili "Nemaš razloga da se tako osećaš" mogu da zvuče kao napad i da detetu pošalju poruku da nije bezbedno da pokaže ranjivost.
Umesto toga, pokušajte da ostanete radoznali i otvoreni. Na primer:
"Zanimljivo je kako ti to vidiš. Možeš li mi reći zašto tako misliš?"
Savetnik za rad sa decom i tinejdžerima Vil Eliot takođe ističe značaj otvorenih pitanja kada razgovaramo sa decom o emocijama. Na taj način pomažemo detetu da samo razume i "složi" ono što oseća, umesto da mu govorimo kako bi trebalo da se oseća.
Otvorena pitanja detetu pokazuju da ste tu za njega čak i kada vam je ono što govori teško da čujete. Istovremeno, roditelju mogu pomoći da bolje razume šta se od njega u tom trenutku očekuje.
"Da li dete samo želi da se izjada ili zaista želi vaš savet i iskustvo?", pita Eliot.
Dok odgovaraju na takva pitanja, deca postepeno uče da prepoznaju i opisuju sopstvene emocije. To je važan deo njihovog emocionalnog razvoja.
2. Kada postavljaju granice
Granice nisu važne samo za odrasle – deca takođe imaju pravo na svoj prostor, privatnost i sopstveno telo.
Poštovanje detetovih granica pomaže mu da se oseća sigurno i da razvije osećaj samostalnosti, ističe Kim.
To može biti jednostavno kao kada dete ne želi zagrljaj. Iako roditelju ili rođaku možda deluje bezazleno da kaže: "Daj baki jedan zagrljaj", dete bi trebalo da ima pravo da kaže ne.
Kada poštujemo detetovu odluku o tome ko sme da ga dodiruje i kada, učimo ga važnoj lekciji o ličnim granicama i pristanku.
Ako insistiramo na fizičkom kontaktu uprkos njegovom protivljenju, šaljemo suprotnu poruku – da drugi ljudi imaju pravo da odlučuju šta će se dešavati sa njegovim telom.
Zato, umesto da dete teramo da zagrli nekoga, možemo reći: "Ne želiš zagrljaj? U redu. Možeš da mahneš ili da kažeš zdravo".
Na ovaj način dete uči da ima pravo na svoje granice, ali i da poštuje granice drugih.
3. Kada biraju hobije i interesovanja
Možda ste zamišljali da će vaše dete jednog dana svirati klavir, trenirati tenis ili ići na balet. A onda ono otkrije da ga mnogo više zanimaju video-igre, crtanje, dinosaurusi ili sklapanje lego kockica.
I tu roditelji ponekad moraju da prihvate da ne moraju da pobede baš svaku bitku.
Kim smatra da davanje prostora deci da razvijaju sopstvena interesovanja podstiče njihovo sazrevanje, zadovoljstvo i samostalnost.
To ne znači da roditelji treba da budu potpuno nezainteresovani za ono čime se dete bavi. Naprotiv – možemo pokušati da njegovu strast pretvorimo u priliku za učenje.
Ako dete voli video-igre, na primer, možda može da istraži programiranje, animaciju ili dizajn igara. Ako voli crtanje, možda će poželeti da nauči nešto više o ilustraciji ili fotografiji.
Poenta nije da dete uvek radi ono što želi, već da ima prostor da otkrije šta ga zaista zanima.
Kada deci damo više slobode, dobijamo nešto mnogo važnije
Kim ističe da deci treba dozvoliti da "pobede" upravo u ovim oblastima jer tako postaju samopouzdanija, samostalnija i obzirnija prema drugima.
"Uče da se kroz svet kreću snažno, ali i ljubazno", kaže ona.
Davanje deci određene slobode u izboru načina na koji će provoditi slobodno vreme ima još jednu važnu prednost – može da ojača odnos između roditelja i deteta. Kada dete oseća da ga roditelji slušaju i poštuju, veća je verovatnoća da će i samo biti otvorenije prema njima.
Roditeljstvo se, velikim delom, svodi na to da detetu pružimo siguran temelj sa kojeg može da istražuje ko je i ko želi da postane.
Naravno, to neće uvek izgledati onako kako smo zamislili. Deca će praviti greške, menjati interesovanja, imati mišljenja sa kojima se ne slažemo i ponekad birati potpuno drugačiji put od onog koji smo im mi zamislili.
I to je u redu.
Naš najvažniji zadatak nije da od dece napravimo ono što smo zamislili, već da im pomognemo da postanu najbolja verzija sebe.
Kada se osećaju voljeno, sigurno i prihvaćeno, deca imaju slobodu da istražuju različite strane svoje ličnosti i da vremenom otkriju ko su zapravo.
A ponekad je upravo to najvažnija roditeljska "pobeda" – pustiti dete da bude ono što jeste.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Index/Yumama
