Poseban običaj za 1. rođendan i hoteli za novopečene mame: Odgajanje dece u ovoj zemlji je sve samo ne obično

• Odgajanje dece na Tajvanu se po mnogo čemu razlikuje od načina vaspitanja u ostatku sveta. 
• U ovoj zemlji postoji poseban običaj za prvi rođendan, hoteli za novopečene mame, a roditelji vrlo često šetaju sa decom i uveče u 22h. 

U restoranima deca jedu isto što i odrasli

U tajvanskim restoranima često ćete pronaći visoke stolice i posebne setove za decu, ali dečji jelovnici nisu naročito uobičajeni. Umesto toga, mališani uglavnom jedu isto što i odrasli, a hrana se deli između članova porodice.

Keti i njena ćerka često odlaze u restoran, a Klaudija je još kao mala naučila kako se pravilno jedu čuvene knedle sa supom – prvo se napravi mala rupica na testu, a zatim se iz nje popije supa.

Apetita joj, čini se, ne manjka: može sama da pojede čitav tanjir knedli, uz čašu hladnog sojinog mleka.

Čaj sa kuglicama je deo svakodnevice

Tajvan je mesto na kojem je nastao popularni bubble tea, pa su prodavnice ovog napitka praktično na svakom koraku.

Keti priznaje da je svojevremeno razvila prilično "lošu naviku – dok je ćerka spavala u kolicima, svakog dana bi popila ogromnu čašu bubble tea napitka sa smeđim šećerom.

Sada, kada je Klaudija dovoljno velika da dele piće, bira varijante sa svežim voćem i bez čaja.

Prvi rođendan otkriva "budući put" deteta

Jedan od zanimljivih običaja na Tajvanu je ceremonija koja se zove "zhua zhou", odnosno "prvi izbor".

Kada beba napuni godinu dana, ispred nje se poređaju različiti predmeti. Veruje se da ono što prvo zgrabi simbolično pokazuje kojim bi putem u životu mogla da krene.

Klaudija je izabrala stetoskop, ali njen deda nije bio oduševljen. "Vrati to! To je previše teško!", rekao je, pa su joj stetoskop sklonili.

Među predmetima se mogu naći i mač ili zlatna poluga, dok se u savremenim verzijama običaja sve češće pojavljuju laptopovi, igračke, kreditne kartice i igračke konzole.

Rođaci nemaju problem da kažu šta misle

Porodična okupljanja na Tajvanu mogu biti veoma direktna. Rođaci će bez mnogo ustručavanja prokomentarisati nečiji izgled ili kilažu – pa pitanje poput "Da li si se ugojila?" može doći potpuno otvoreno za porodičnim stolom.

Keti je, međutim, posebno zanimljivo iskustvo doživela kada je njena ćerka napunila četiri godine. Deda joj je rekao da je Klaudiji pomenuo kako ima velike nozdrve, na šta mu je ona odgovorila: "Deko, ne volim kada to kažeš."

Keti je to doživela kao važnu lekciju. Ona je odrasla uz ideju da se takve stvari jednostavno prećute, dok njena ćerka već veoma rano pokazuje da ume da postavi granicu – čak i prema dedi.

Masaža posle večere? Zašto da ne!

Na Tajvanu nije neobično da prijatelji ili parovi odu na masažu kasno uveče, nakon večere. To nije luksuz rezervisan za posebne prilike, već sasvim opušten način da provedu vreme zajedno.

Saloni često imaju velike zajedničke prostorije i televizore na plafonu, a masaže su uglavnom zasnovane na refleksologiji. To znači da mogu biti prilično intenzivne, pa čak i bolne.

Sve je teže odlučiti se za brak i decu

Tajvan se suočava sa veoma niskom stopom nataliteta, pa vlasti pokušavaju da podstaknu ljude da zasnuju porodicu. Organizuju se čak i programi upoznavanja i druženja za samce, dok pojedine tehnološke kompanije priređuju događaje za upoznavanje zaposlenih.

Ipak, prema Ketinom mišljenju, problem je mnogo dublji od samog manjka želje za brakom i decom. Plate su za veliki broj mladih ljudi preniske da bi mogli da kupe stan, a teško je planirati porodicu kada je sopstveni dom nedostižan.

"Hoteli za oporavak" nakon porođaja

Jedna od najzanimljivijih stvari u vezi sa roditeljstvom na Tajvanu jesu takozvani hoteli za oporavak nakon porođaja. Keti žali što nije rezervisala mesto u jednom od njih. Majke i bebe tamo mogu da provedu deset dana, pa čak i čitav mesec nakon porođaja.

Dok beba boravi u posebnom prostoru pod stalnim nadzorom medicinskih sestara, mama i partner imaju svoju privatnu sobu. Beba se donosi roditeljima radi hranjenja, maženja i povezivanja, a zatim se ponovo vraća u prostor za bebe.

Jedna od prednosti je i ograničeno vreme poseta. Tako majka ne mora da objašnjava rodbini da joj je potreban mir – pravila hotela to rade umesto nje.

Za porodice koje žive u višegeneracijskim domaćinstvima, ovakav period može biti dragocena prilika da se roditelji i beba upoznaju i povežu bez svakodnevne porodične gužve.

Duga radna vremena menjaju i ritam detinjstva

Mnogi roditelji rade puno radno vreme, pa deca često borave u vrtićima tokom čitavog dana. Kada je Klaudija krenula u vrtić, učitelji su im pripremali domaće ručkove od pirinča, mesa i povrća.

Ipak, devojčica je išla samo pola dana. Razlog? Nakon ručka deca su odlazila na dvosatno spavanje.

Duga radna vremena roditelja utiču i na porodični ritam. Kako bi roditelji uopšte stigli da provode vreme sa decom tokom radne nedelje, mališani često ostaju budni do kasno. Zato nije neobično videti porodice sa decom u kolicima i oko 22 sata uveče.

Škola, pa još jedna škola

Kada je obrazovanje u pitanju, pritisak može biti veoma veliki. Nakon redovne škole, mnoga deca odlaze u takozvane cram schools, odnosno dodatne škole i časove čiji je cilj da učenicima pomognu da budu što uspešniji i ostvare bolje rezultate.

"Svi žele da njihovo dete bude među najboljima", objašnjava Keti, ali dodaje da takav tempo nije ono što želi za svoju ćerku.

Ona je detinjstvo provela u Sidneju, gde je imala mnogo više vremena za spontanu igru sa decom iz komšiluka. Upravo takvo bezbrižno detinjstvo danas želi da pruži Klaudiji, iako priznaje da je u Tajpeju mnogo teže organizovati život na taj način.

Od dece se očekuje da budu tiha i mirna

Na Tajvanu postoji snažno očekivanje da se deca u javnosti ponašaju mirno i ne privlače previše pažnje. Keti kaže da joj se ponekad u metrou dogodi da njena ćerka glasno priča, dok su druga deca oko njih potpuno tiha.

S druge strane, odnos baka i deka prema unucima veoma je topao. Keti često viđa bake i deke kako nakon škole nose rančeve svojih unuka. Postoji čak i verovanje da težak ranac može negativno uticati na rast dece.

A za košarku se veruje suprotno – često se može čuti da će deca zbog stalnog skakanja tokom igre postati viša.

Igrališta su prava mala porodična destinacija

Tajpej ima sve više kreativnih i modernih igrališta. Grupa mladih roditelja sarađivala je sa gradskim vlastima kako bi se stara igrališta zamenila novim, maštovitim prostorima za igru.

Tokom lepih vikenda porodice često naprave mali izlet do drugog dela grada samo da bi isprobale novo igralište. Roditelji jedni drugima šalju lokacije i preporuke, gotovo kao da pričaju o najnovijem popularnom mestu u gradu.

Kada je napolju prevruće ili pada kiša – tu su igraonice

Zatvoreni centri za igru veoma su popularni, što nije iznenađujuće s obzirom na tropsku vrućinu i česte pljuskove.

Ketin omiljeni je Wooderful Life, prostor u kojem su igračke napravljene od drveta, bez blještavih svetala i glasne muzike. Ona ga opisuje kao mesto koje podseća na veštačku šumu u kojoj deca mogu da provedu nekoliko sati.

Roditeljstvo na Tajvanu predstavlja zanimljiv spoj tradicije i savremenog života: deca odrastaju uz snažan fokus na obrazovanje i porodične vrednosti, ali i uz sve više prostora za kreativnu igru, savremena igrališta i drugačije načine provođenja vremena sa roditeljima. A možda je najvažnije – baš kao i svuda, roditelji pokušavaju da pronađu ravnotežu između onoga što društvo očekuje i detinjstva kakvo žele za svoju decu.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:

BONUS VIDEO: