Današnja deca ne suočavaju se sa istim izazovima kao prethodne generacije. Ipak, mnogi ljudi koji su odrasli šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka teško prihvataju savremene roditeljske metode vaspitanja.
Kako piše YourTango, osobe koje su odrasle pre nekoliko decenija odgajane su u potpuno drugačijem sistemu vrednosti i veruju da današnji roditelji često greše u pristupu i da njihovi vaspitni postupci ne daju očekivane rezultate.
Zbog toga dolazi do sve češćih neslaganja između generacija kada je reč o odgajanju dece. Psiholozi izdvajaju 10 aspekata modernog roditeljstva koji najviše izazivaju reakcije i nerazumevanje kod starije generacije.
1. Prekomerna zaštitnička usmerenost
Takav način vaspitanja često nastaje iz želje da se deca zaštite i da im se obezbedi sigurnost, ali može imati i neželjene posledice.
Deca koja odrastaju uz previše zaštitničke roditelje kasnije mogu imati poteškoće sa samostalnošću i samopouzdanjem. Starije generacije to često primećuju, jer su odrasle uz više slobode i odgovornosti od ranog uzrasta.
2. Pitanje mišljenja dece
Ljudi koji su odrastali šezdesetih i sedamdesetih godina imali su mnogo manje autonomije, pa im je često neobično kada današnji roditelji uključuju decu u donošenje odluka.
Ipak, stručnjaci ističu da davanje detetu prilike da izrazi svoje mišljenje ima važnu ulogu u razvoju kognitivnih i socijalnih veština.
3. Stalno hvaljenje
Preterano i neargumentovano hvaljenje može imati suprotan efekat od očekivanog. Starije generacije nisu odrastale uz konstantne pohvale, pa im ovakav pristup deluje neobično.
Psiholozi napominju da pohvala ima veći efekat kada je konkretna i zasnovana na stvarnom postignuću.
4. Izostanak fizičkog kažnjavanja
Starije generacije često smatraju da su fizičke kazne nekada bile “normalne” i da su imale disciplinujući efekat, zbog čega im je savremeni pristup vaspitanju previše blag.
Međutim, brojna psihološka istraživanja ukazuju da fizičko kažnjavanje može imati dugoročne negativne posledice na razvoj deteta.
5. Nedovoljno vremena provedenog napolju
Stručnjaci upozoravaju na sve manji boravak dece na otvorenom prostoru, što može uticati na njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
Savremeni način života doveo je do pojave tzv. “sindroma nedostatka prirode”, koji se povezuje sa manjkom igre i aktivnosti na otvorenom.
6. “Nežno” vaspitanje
Ovaj pristup podrazumeva više razumevanja i usmeravanja, a manje kažnjavanja.
Ipak, starijim generacijama često deluje kao nedostatak discipline, jer su odrastale u strožim uslovima gde su pravila bila jasnija i rigidnija.
7. Razumevanje emocija
Ranije se od dece očekivalo da budu otporna i da emocije zadrže za sebe, dok se danas sve više radi na emocionalnoj pismenosti.
Savremeni pristup podrazumeva da deca uče da prepoznaju i izraze svoja osećanja, što doprinosi zdravijem psihološkom razvoju.
8. Nedostatak odgovornosti
Starije generacije često smatraju da se deca danas previše štite od obaveza, što može usporiti razvoj odgovornosti.
Stručnjaci, međutim, naglašavaju da je važno da deca imaju zadatke prilagođene uzrastu kako bi razvila samostalnost.
9. Preterano planiranje oko dece
Kada se ceo porodični život organizuje isključivo oko potreba deteta, ono može steći utisak da mu sve pripada bez truda.
Starije generacije to često ne razumeju, jer su odrastale u okruženju gde su se potrebe porodice ravnomernije raspoređivale.
10. Strah od dosade
Savremeni roditelji često nastoje da deci stalno obezbede aktivnosti, kako im ne bi bilo dosadno.
BONUS VIDEO:
Međutim, stručnjaci ističu da dosada može biti važan pokretač kreativnosti, mašte i samoinicijative.