- Deci su potrebne granice, ali roditelji to često mešaju sa kažnjavanjem.
- Stalno kažnjavanje dece može da ima loše posledice i da dovede do razvoja određenih osobina i ponašanja koja nisu dobra za decu.
Svaka generacija ima "novi" standard šta znači biti dobar roditelj, a način disciplinovanja je uvek deo te priče. Dok je za starije generacije "jedna po turu" bila uobičajena mera vaspitanja, u novijim generacijama su se stvari promenile, pa roditelji pokušavaju da što više stvari sa decom reše razgovorom.
Ipak, i danas ima roditelja koji na ovaj ili onaj način kažnjavaju svoju decu. I možda kazne same po sebi nisu loše, ali ukoliko izostane i podrška roditelja na rešavanju lošeg ponašanja, one mogu i da naškode deci. Stručnjaci kažu da stalna kažnjavanja mogu trajno da utiču na decu, a otkrili su i koje osobine i navike se razvijaju kod mališana koje roditelji stalno kažnjavaju.
1. Ne umeju da postave i održe granicu
Često se boreći sa sopstvenim osećajem autonomije u odraslom dobu, deca koja su roditelji stalno kažnjavali imaju tendenciju da kasnije u životu pribegavaju preterano kontrolišućim ili popustljivim ponašanjima. Ova deca koju su roditelji kažnjavali čak i za stvari koje se mogu rešiti razgovorom, ne samo da se osećaju manje poštovano i samostalno dok odrastaju, već se bore da kasnije postave granice koje su njihovi roditelji stalno prelazili.
2. Ogorčeni su prema roditeljima
Prema studiji objavljenoj u časopisu "Perspektive razvoja deteta", efikasna i kooperativna socijalizacija odraslog deteta pokreće se sigurnošću i pozitivnošću odnosa koji su u detinjstvu imali sa roditeljima. Bez otvorene komunikacije, osnovnog poštovanja i empatije, ova deca ne uspevaju da nauče neke od bitnih društvenih i emocionalnih veština koje oblikuju njihove odnose u životu odraslih.
Iako kazne poput zabrane izlaska iz kuće mogu izgledati kao produktivne mere protiv lošeg ponašanja deteta, one su češće način na koji roditelj posreduje u sopstvenim neprijatnim emocijama. Razmislite o tome, izolacija deteta kod kuće osigurava da roditelj može da kontroliše i nadgleda dete, da ga "nauči lekciju", ali ne o životu. Zapravo, kažnjavanje zabranom izlaska iz kuće decu ne uči nikakvim lekcijama niti veštinama, već vrlo često izaziva ogorčenost prema roditeljima.
3. Teško im je da balansiraju između povezanosti i samostalnosti
Bez zdravih trenutaka podučavanja i iskrenih razgovora koji su neophodni kao pomoć deci da održe vezu sa drugima, deca koja odrastaju uz stalne kazne se kasnije često muče da izbalansiraju povezanost sa samostalnošću. To i nije veliko iznenađenje, s obzirom na to da su bili izolovani od ljudi do kojih im je stalo svaki put kada su uradili nešto pogrešno.
4. Nemaju poverenje u autoritet
Trauma iz detinjstva takođe može pokrenuti neku vrstu "buntovničkog ponašanja" među odraslom decom koja se nisu osećala poštovano, saslušano ili cenjeno od strane svojih roditelja dok su odrastali, prema Institutu Njuport. Stalno kažnjavanje koje najčešće podrazumeva sedenje kod kuće uglavnom znači da dete ima neku potrebu na koju odrasli ne umeju efikasno da reaguju. Umesto da zadovolje potrebu, oni jednostavno pokažu svoj autoritet nad detetom, pa ne čudi što ovi mališani kasnije često izrastaju u ljude koji su nepoverljivi prema autoritetima.
Uzimajući u obzir tendenciju roditelja da svoju decu ograničavaju boravkom kod kuće umesto da im pomognu da donose bolje odluke u budućnosti, nije iznenađenje što ova deca postaju neodlučni odrasli.
Prema rečima porodičnog psihologa Džona Rouzmonda u njegovoj knjizi "Dobro vaspitano dete", stilovi roditeljstva nagrađivanja i kažnjavanja gotovo nikada ne rešavaju koren problema lošeg ponašanja deteta, iako im može privremeno pomoći. Na duži rok, ova deca samo uče da ne veruju svojim roditeljima, što ih, u toj fazi razvoja, uči da ne veruju ni sebi.
6. Imaju nisko samopoštovanje
Iako oslanjanje na kaznu poput zabrane izlaska iz kuće može delovati relativno benigno, koren problema leži u emocionalnoj nepovezanosti roditelja i verovatno u njihovoj pretpostavci da je njihovo dete na neki način loše. Umesto da se odluče za trenutke povezivanja i iskrene komunikacije, roditeljska kazna naglašava loše ponašanje deteta uz izolaciju kod kuće, ostavljajući nerešenim uzrok lošeg ponašanja deteta.
Njihove nezadovoljene potrebe i ogorčenje nastavljaju da ih prate i u odraslom dobu, kao i poruka da su vredni samo kazne.
7. Ne podnose strukturu niti disciplinu
Kada je dete stalno u nekoj kazni, ne daje mu se prilika da nauči da se poveže sa svojim roditeljima niti da od njih dobije podršku. To lako može da dovede do traume koja može da se prenese transgeneracijski, te tako kada ova deca zasnuju svoje porodice, ponekad ponavljaju iste greške iz čiste nužnosti i nedostatka znanja, piše YourTango.
8. Impulsivni su
Nije iznenađenje da se deca koja su stalno bila kažnjavana i izolovana od vršnjaka (zbog zabrane izlaska iz kuće) čak i u odraslom dobu bore sa impulsivnošću.
Ako ste stalno bili kažnjeni, izolovani ili vam se daju tajm-auti kao dete, možete se boriti sa reaktivnošću i impulsivnim ponašanjem kao odrasla osoba. Kao što tvrdi studija objavljena na Univerzitetu u Mičigenu, mnoga odrasla deca koja se bore sa nerešenim traumama iz detinjstva ili nezadovoljenim potrebama od ranog uzrasta imaju tendenciju da budu impulsivnija jer u detinjstvu nisu imali prilike da nauče da kontrolišu te svoje impulse.
9. Teško se vezuju za ljude
Psihijatar Karli Snajder tvrdi da strah od emocionalne bliskosti kod odraslih često nastaje rano u životu, kao rezultat nepovezanosti između roditelja i dece ili nezadovoljenih potreba deteta. Naravno, kažnjavanje zabrano izlaska obično nije jedini uzrok ove anksioznosti, već šira slika emocionalnog zanemarivanja ili izolacije koju izazivaju nerešene emocije ili loše ponašanje deteta.
10. Osećaju pritisak da dokažu da su dostojni ljubavi ili poštovanja
Deci koja su stalno kažnjavanja vrlo često je potrebna spoljašnja validacija, kao rezultat anksioznosti zbog stalnih kažnjavanja izolacijom u kući u detinjstvu. Zato mnoga deca koja su ovako odrastala izrastaju u ljude koji osećaju pritisak da dokažu svoju vrednost u svojim odraslim vezama i odnosima.
Naravno, sve ovo ne znači da je svaka kazna loša, niti da su roditelji koji se oslanjaju na kazne kao deo vaspitanja zlonamerni. Ipak, važno je da prepoznaju kako kazne izolovanjem deteta kao mehanizam kontrole lošeg ponašanja deteta mogu da utiču trajno i na mnoge stvari koje im ne bi ni pale na pamet.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
