- Tvrdoglava deca umeju da budu veoma izazovna za roditelje u smislu vaspitanja i discipline.
- Neki trikovi mogu da pomognu da roditelji lakše izađu na kraj sa malim tvrdoglavcima.
Život roditelja koji imaju tvrdoglavo dete može da bude izazovan: od pranja zubića, do hranjenja ili odlaska na spavanje, sve vam se čini kao bitka u kojoj najčešće nema pobednika.
Iako je možda reč o trenutnoj fazi razvoja ili pak karakteristika s kojom ćete morati da naučite da se nosite, dobro je imati na umu kako decu koja od ranog uzrasta pokazuju čvrstu volju i testiraju vaše granice zapravo očekuje svetla budućnost - tvrdoglava deca imaju veće šanse da postanu uspešna i ostvare akademske rezultate, pokazala je studija objavljena u časopisu American Psychological Association.
Roditelji tvrdoglave dece nose se sa jedinstvenim izazovima kada je u pitanju disciplina. Jednostavni zahtevi ili kazne ubrzo se pretvaraju u borbe moći u kojima ništa ne pomaže deci da promene svoje ponašanje. U tim trenucima, roditeljima se često može činiti kako je njihovo dete "nekažnjivo", što dovodi do frustracije. Ali, kada je reč o disciplini - sistem koji roditelji koriste za prenošenje osnovnih vrednosti detetu - kazna nije glavni cilj.
"Ako imate tvrdoglavo dete koje ne sluša, koje ne voli granice ili koje se ponaša ratoborno zbog njih, priznajte sami sebi da nemate kontrolu nad njihovom ličnošću, ali imate kontrolu nad onime što uče", kaže pedagoškinja, autorka nekoliko knjiga o odgajanju dece i osnivačica udruženja Proactive Parenting koja pomaže roditeljima. Ukratko, ne možete da promenite ko je vaše dete, ali možete da napravite određena prilagođavanja kako bi deca imala priliku da uče o tome ko su i da budu najbolja verzija samih sebe unutar granica koje postavite.
Prema pedagoškinji, prva promena koju morate da napravite je da budete vrlo jasni oko toga da ne odustajete od autoriteta.
"Odredite granicu koja ne sme da se pređe, bez obzira na emocije. Kada vaše dete ima ispad besa ili je ljuto, viče ili se ponaša agresivno, pokažite im gde je granica. Budite odrasla osoba i preuzmite kontrolu nad akcijom u situaciji", priča pedagoškinja i dodaje kako možete detetu da kažete nešto poput: 'Vidim da si zaista ljut/a. Koliko je tvoja ljutnja velika na skali od 1 do 10? Šta možeš da uradiš kako bi se osećao/la bolje? Treba li da dišeš ili možda želiš da se prošetaš? Želiš li da razgovaraš o tome?'"
Takvim pristupom osnažujete dete i dopuštate mu da se oseća da ga čujete. Što se više dete oseća kao da ga čujete, to će se više truditi da sluša.
Sledeći korak je da postavite jasna pravila.
"Kao porodica, treba svi zajedno da sednete u neko normalno vreme (ne tokom ili nakon sukoba) i odredite pravila", kaže pedagoškinja i objašnjava kako to moraju biti tri jednostavna pravila koja su neka vrsta smernica i koja određuju granice za ponašanje koje se može primeniti na sve: prijateljstva, školu, dom, ponašanje u javnosti. Ta tri pravila su: sigurnost, ljubaznost i poštovanje.
"Dajte detetu do znanja da, ako ponašanje nije sigurno, ljubazno i puno poštovanja - tada to ponašanje nije primereno."
Postoji i upozorenje: Kako bi ta pravila bila efikasni alati za učenje, morate ih i primenjivati. "Ponašamo se prema drugima na način na koji se oni ponašaju prema nama, a tretiranje drugih na način na koji želite da drugi tretiraju vas, prekida održavanje nepoštovanja i sukoba", govori pedagoškinja.
"Ne ponašajte se agresivno prema njihovom agresivnom ponašanju - vi niste neprijatelj svom detetu"
Ako dete viče na vas nešto poput: 'Ne slušam te' ili 'Mrzim te', a vi odmah naglo reagujete - istog trenutka stavljate sebe u borbu moći. "Ne reagujte, ne vičite. Ne ponašajte se agresivno prema njihovom agresivnom ponašanju. To stvara neprijatelje u sukobu, a vi niste neprijatelj svog deteta", objašnjava.
"Kao odrasla osoba koja je naučila sve o sigurnosti, ljubaznosti i poštovanju, vaša je odgovornost da uverite decu i kažete im da ste ovde za njih, da ih slušate i da ništa ne menja činjenicu da ste vi njihov roditelj", kaže pedagoškinja i dodaje da ne možemo očekivati od dece da kontrolišu sama sebe ako mi roditelji, koji smo autoritet, ne možemo da kontrolišemo sebe.
Ključ uspeha u tim trenucima je da se odnosite prema detetu kao prema individualcu, osobi koja razvija svoju ličnost na koju vi utičete, ali ne kontrolišete. "Nije stvar u prisiljavanju deteta da jede povrće, deli svoje igračke ili uradi svoj domaći zadatak. Stvar je u učenju dece da zaslužuju da budu najbolja verzija sebe i da sami izaberu da jedu povrće, dele igračke ili urade domaći jer im to omogućuje da budu najbolje za sebe", objašnjava i poručuje roditeljima da uvek imaju na umu šta je njihov posao: Odgajiti, naučiti i podsticati dete da se razvije u dobru osobu koja je sposobna da živi dobar život.
U foto-galeriji pogledajte savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama
