- Zdrav razum je veština koja se stiče od detinjstva.
- Ostaje za ceo život, a korisna je u različitim situacijama, od toga da se dete seti da pogleda na obe strane ulice pre nego što pređe preko puta, do toga da ne dodiruje vruću šerpu, da zatvori vrata za sobom kada uđe u kuću itd.
Odrasli se često iznenade koliko su deca pametna: brzo nauče da hodaju, govore ili voze bicikl. Ali, kada je reč o "zdravom razumu", poput sećanja da treba da pogledaju na obe strane pre prelaska ulice ili korišćenja rukavice za vruću šerpu, razvoj te sposobnosti traje mnogo duže.
Iako istraživanja pokazuju da i dojenčad ima osnovni osećaj za dobro i loše, stručnjaci se slažu da je zdrav razum, odnosno sposobnost donošenja ispravnih i praktičnih odluka, veština koja se gradi godinama, piše Newsweek.
Zdrav razum se razvija s vremenom
Psihološkinja i trener za roditeljstvo En Mekitrik objašnjava da, iako deca od malih nogu pristupaju problemima na vrlo konkretan način, zdrav razum zahteva vreme i iskustvo.
"Zdrav razum je nešto što se razvija s vremenom, naravno, međutim čak su i vrlo mala deca poznata po svom konkretnom pristupu problemima", rekla je.
Dodala je da se ta sposobnost neće u potpunosti razviti dok razmišljanje ne postane apstraktnije u adolescenciji. Drugim rečima, dok se deca možda rađaju s moralnim kompasom, potrebno je mnogo stvarnih iskustava da bi se razvila sposobnost donošenja racionalnih odluka.
"Svi znamo da postoje granice zdravog razuma tinejdžera, to je stvar iskustva i zrelosti i nastavlja se razvijati kroz mlado odraslo doba", istaknula je Mekitrik.
Pustite decu da uče na greškama
Izraz "koristi zdrav razum" često se upotrebljava kada neko deluje bez razmišljanja, ali stručnjaci poručuju da decu treba naučiti kako samostalno da donose odluke. "Podstakla bih roditelje da dopuste svojoj deci da eksperimentišu i uče iz iskustva, umesto da to rade umesto njih", ističe psiholog dr Marlin Maron.
"To bi značilo da roditelji razvijaju sposobnost tolerisanja nevolje, grešaka i neuspeha kod svoje dece. Nije lako. To bi takođe uključivalo modeliranje rešavanja stvari i razgovor o situacijama koje se pojave i zahtevaju takvu vrstu prosuđivanja", objašnjava Maron.
Neka se suoče sa posledicama svog ponašanja
Roditelji često žele da uskoče i reše problem umesto deteta, ali Mekitrik savetuje da to izbegavaju osim ako situacija nije opasna.
"Kada roditelji bde nad igrom, rešavaju sukobe, insistiraju na pomaganju deci da dele ili iznova idu po loptu, dete ne oseća prirodne posledice svojih postupaka i možda se ne oseća samopouzdano ili opremljeno za samostalno upravljanje interakcijama", objasnila je.
Najbolji način za podsticanje kognitivnog rasta, dodaje, je dopustiti deci da iskuse prirodne posledice svojih dela.
Na primer, ako dete baci hranu, roditelj može jednostavno da očistiti tanjir i da kaže "gotovo". Ako baci loptu preko ograde, neka samo pronađe novu aktivnost. Ako povredi drugo dete, može da mu pomogne da donese vrećicu leda ili čašu vode.
Uloga igre i povezanosti
Mekitrik ističe da deca koja imaju priliku samostalno da donose odluke, istražuju i igraju se bez strogih struktura imaju najbolje temelje za razvoj zdravog razuma i kritičkog mišljenja.
"Roditelji koji nude raznolika životna iskustva, kao i dovoljno vremena za nestrukturiranu igru, ograničeno vreme pred ekranima, puno istraživanja na otvorenom i razgovor koji podržava razmišljanje, pomoći će svojoj deci da razviju veštine kritičkog razmišljanja", rekla je.
Zaključuje da je za roditelje ključno da razumeju šta je razvojno prikladno za njihovo dete i da osiguraju mrežu podrške porodice i prijatelja. Upravo kroz iskustva, slobodu i povezanost deca uče da donose odluke koje odražavaju zdrav razum, veštinu koja se razvija polako, ali traje ceo život.
BONUS VIDEO:
(index.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
