Deca vrtićkog uzrasta zaista su često nepredvidiva, pa tako jednog momenta mogu da vam "vise" s noge i traže da ih uzmete u ruke, a već sledećeg da vitlaju palačinkom koju jedu jer im se ne dopada šta sve ima unutra i da je zatim bace na pod. Dakle, prolaze kroz razne faze u kojima njihovo ponašanje nije onakvo kakvo roditelji žele, pa ih neretko okarakterišu kao bezobrazne, nevaspitane, "teške"...
Ali, istina je da mnoga ta ponašanja koja smatramo nepoželjnim ili njihova tvrdoglavost mogu da budu znak inteligencije.
Psiholozi i stručnjaci za dečji razvoj naglašavaju da je upravo taj vrtićki ili todler uzrast ključna faza za razvoj mozga, autonomiju i društvenu svest. Tokom tog perioda deca testiraju granice, i to ne iz loše namere, već prosto da bi naučila kako svet funkcioniše. U nastavku pročitajte osam uobičajenih ponašanja kojima deca zadaju roditeljima glavobolje, a zapravo su znak inteligencije i zdravog razvoja.
1. Stalno govori "ne"
Nije roditeljima lako da se izbore sa detetom koje na sve odgovara "ne". Na prvi pogled, to deluje kao čin pobune, tvrdoglavost, ali zapravo pokazuje i da dete ima sopstvenu volju, što je znak zdravog razvoja.
Govoreći "ne" vaše dete razume da je odvojena jedinka od vas, što se u razvojnoj psihologiji naziva "individualizacija". Takođe pokazuje pojavu kritičkog razmišljanja. Dakle, ono ne sluša slepo naređenja, već procenjuje opcije (čak i ako još ne donosi dobre odluke).
Savet: Potvrdite njihovu želju za autonomijom, a zatim preformulišite pitanje, naredbu. "Ne želiš da obuješ cipele? U redu, želiš li da nosiš crvene ili plave?"
Kada vaše dete odbija da pokupi svoje igračke ili odlaže vreme za spavanje zbog iznenadnog interesovanja za senke, verovatno vam deluje kao da vam prkosi. Međutim, ono na ovaj način vežba donošenje odluka i samopotvrđivanje. Odbijanje malog deteta da izvrši neku naredbu često dolazi iz želje da pokaže nezavisnost. Prema rečima dr Laure Markam, kliničkog psihologa i stručnjaka za roditeljstvo, ovo ponašanje pokazuje da vaše dete počinje kritički da razmišlja o svojim izborima.
3. Pita "Zašto?" sto puta dnevno
Neumorno ispitivanje može testirati strpljenje svakog roditelja, posebno kada je to petnaesto "zašto" zaredom. Ali ovo ponašanje je zapravo prikrivena kognitivna supermoć.
Naime, radoznalost je jedan od najpouzdanijih znakova inteligencije. Kada vas dete bombarduje pitanjem "zašto", ono to ne radi da bi vam dosađivalo, već se bavi ranim naučnim razmišljanjem. Pokušava da razume uzroke, redosled i društvena pravila. Deca koja postavljaju mnogo pitanja često postaju odrasli koji kritički i nezavisno razmišljaju.
4. Ignoriše vas kada je fokusirano na nešto
Potpuno je razumljivo da roditelji ponekad misle da ih dete namerno ignoriše kada mu se obrate dok se ono nečim igra, zanima. Međutim, ako je vaše dete duboko fokusirano na slaganje kockica i ne podiže pogled kada ga zovete imenom, možda pokazuje naprednu sposobnost koncentracije.
Produženo trajanje pažnje kod mališana je retko, ali zaista vredno jer pokazuje duboko kognitivno angažovanje. Prema studiji Univerziteta u Vašingtonu, mališani koji pokazuju visok nivo koncentracije u ranom uzrastu često postižu bolje akademske rezultate kasnije u životu.
Umesto da kažnjavate "ignorisanje", sačekajte prirodnu pauzu u njihovoj aktivnosti i nežno preusmerite njihovu pažnju, prenosi parentfromheart.com.
5. Imitira odrasle – čak i kada je to nezgodno
Vaše dete ponavlja psovku koju ste jednom rekli u saobraćaju ili insistira da vam "pomogne" da kuvate čak i ako to traje tri puta duže nego inače. Pa, možda vam se nekad i učini kao da vam sve to radi "namerno". Međutim, imitacija je kamen temeljac kognitivnog razvoja. Dete posmatra i upija ponašanje odraslih kako bi razumelo društvene uloge i zadatke. Tako se grade neuronske veze koje oblikuju buduće učenje i prilagodljivost.
Zato, dobro je da im dajete zadatke prilagođene uzrastu, poput "promešaj ovo drvenom kašikom" ili "obriši sto". I ne zaboravite - oni ne prkose, već vežbaju.
6. Ima jake emocionalne reakcije
Izlivi besa zbog "pogrešne" boje šolje roditeljima deluju iracionalno, što je potpuno razmiljivo. Ali, ovi izlivi nisu uvek znaci emocionalne nestabilnosti ili namernog lošeg ponašanja, već jake emocije ukazuju na to da dete duboko obrađuje svoja iskustva. Takođe, može biti da je dete veoma osetljivo, što je osobina povezana sa inteligencijom i empatijom u odraslom dobu.
Prema istraživanju Univerziteta u Kaliforniji, deca koja pokazuju jake emocionalne reakcije često imaju bogat unutrašnji život i povećanu svest o svojoj okolini.
Zato ga podržite, ne potiskujte njegove emocije. Pomozite mu da imenjuje svoje emocije umesto da ga postiđujete zbog toga što oseća. "Uznemiren si jer ste želeo/la plavu šolju. U redu je. Možeš da se osećaš uznemireno".
7. Pokušaj da "samo" uradi nešto
Bilo da se radi o sipanju mleka, zakopčavanju košulje ili penjanju uz stepenice, mališani insistiraju na tome da stvari rade na svoj način – čak i kada je rezultat toga vrlo neuredan ili neefikasan. Ipak, koliko god da vas te situacije možda nerviraju ili ste u žurbi, znajte da ova mališanova težnja ka nezavisnosti signalizira rešavanje problema i samoefikasnost. Deca na ovaj način grade samopouzdanje u svoju sposobnost interakcije sa svetom. Takođe pokazuje razvoj izvršne funkcije – skup veština odgovornih za planiranje, pokretanje i završavanje zadataka.
Savet je da podstičete trud, a ne savršenstvo: "Sve si to sam uradio! Dozvoli mi da ti pomognem da središ".
8. Pregovara sa vama oko svega
Kada vaše dete kaže: "Još pet minuta!" ili "Ako pojedem tri zalogaja, mogu li onda da dobijem kolačić?", možda mislite da je drsko. Ali ono što zapravo radi jeste vežbanje osnovne logike i veština ubeđivanja. Pregovaranje pokazuje rastuću sposobnost razumevanja vremena, brojeva, pravednosti i emocionalne manipulacije (u najboljem smislu!). To je rani temelj emocionalne inteligencije i društvene svesti.
Postavite granice, ali pohvalite trud: "To je dobar argument. Možemo još pet minuta, ali ovaj put bez kolačića".
Na kraju, ne zaboravite da vaše malo dete ne pokušava svojim ponašanjem da vam oteža život i svakodnevicu, iako vam se možda ponekad tako učini. Ono samo pokušava da shvati kako da bude kao vi, kako da bude kompletna osoba. Zato, sledeći put kada se nađete u nekoj ovakvoj situaciji udahnite duboko i setite se da su sve te različite faze u razvoju prolazne, ali i važne za razvoj inteligencije i raznih životnih veština.
BONUS VIDEO:
