Tinejdžerski period jedan je od najtežih i najizazovnijih za roditelje, kada je u pitanju odgajanje dece. Ono što je važno je da roditelji u toj fazi za decu imaju mnogo strpljenja, i da se potrude da ih razumeju, iako to nije uvek lako kada imate tinejdžera koji je jednog trena super raspoložen, a već sledećeg trenutka prevrće očima na nešto što kažete ili odlazi usred vašeg razgovara.
Deca u ovom uzrastu često imaju neka ponašanja koja zabrinu roditelje, ali iznenadiće vas da čujete da su neka od njih zapravo znak da se mozak tinejdžera razvija na zdrav način.
U tinejdžerskom uzrastu mozak prolazi kroz velike promene, posebno kada su u pitanju delovi koji kontrolišu prosuđivanje, emocije, nezavisnost, društvena svest. Zbog toga ono što roditeljima nekad izgleda kao neodgovornost ili loše ponašanje tinejdžera, zapravo može biti deo prirodnog mentalnog rasta.
1. Drski odgovori i sarkazam
Prevrtanje očima, sarkastični odgovori i dramatični uzdasi ponekad deluju kao da su tu samo sa ciljem da iznerviraju roditelje. Mozak u razvoju počinje da razume suptilne komunikacijske znake poput tona, duhovitosti i ironije. Sarkazam i drskost su znak da dete počinje apstraktno da razmišlja, što je veliki prelazak u odnosu na crno-belu logiku koja je karakteristična za ranije detinjstvo.
Drski odgovori i sarkazam su takođe i pokušaj da se izgradi lično mišljenje.
2. Ignorisanje odgovornosti i odugovlačenje
Odlaganje domaćih zadataka do poslednjeg trenutka, izbegavanje kućnih poslova, izjave poput "evo sad ću", samo su neke od situacija sa tinejdžerima zbog kojih roditelji "polude".
Prefrontalni korteks, deo mozga odgovoran za planiranje i donošenje odluka, još uvek je u izgradnji u adolescenciji. Odugovlačenje može da odražava borbu mozga u razvoju koji pokušava da shvati kako da odredi prioritete, upravlja vremenom i kontroliše impulse.
Budite strpljivi, u nekom trenutku će vaš tinejdžer postati bolji u samoregulaciji, koja je jedna od najvažnijih veština.
3. Impulsivne odluke i rizično ponašanje
Kršenje pravila, preuzimanje nepotrebnih rizika, delanje bez prethodnog razmišljanja o tome... Tinejdžerski mozak je "programiran" da stalno traži neke novosti i nagrade. Ovaj nagon može da dovede do impulsivnih izbora, ali je takođe ono što pokreće učenje, radoznalost i isprobavanje novih stvari.
Rizikovanje (u okviru ograničenja) pomaže tinejdžerima da istraže ko su i gde pripadaju u svetu. Iako je nadzor važan, važno je i razumevanje da impulsivnost može da bude znak aktivnog mozga koji pokušava da pronađe ravnotežu između uzbuđenja i razuma.
4. Zaboravljanje stvari i ignorisanje
Propušteni rokovi, neodgovorene poruke, prazni pogledi tokom važnih instrukcija, ono su što roditelje tinejdžera izluđuje. Međutim, adolescenti često deluju zaboravno jer im mozak "žonglira" više nego ikad, akademskim aktivnostima, prijateljstvima, identitetom, emocijama... Frontalni režanj, koji pomaže u organizaciji i pamćenju, još uvek sazreva u adolescentskom uzrastu. Zaboravnost nije uvek nemar, već može da odražava da je mozak preopterećen, da se trudi da odredi prioritete šta je važno.
Uz rutine i podršku, ovaj "mentalni nered" se polako rešava.
5. Nepoštovanje prostora i nemar
Neuredne sobe, ignorisanje lične higijene, nepoštovanje zajedničkog prostora, takođe su neke situacije i faze kroz koje roditelji prolaze sa tinejdžerima.
Haos u fizičkom prostoru adolescenata često odražava njihov unutrašnji svet. Čin zauzimanja prostora, čak i ako je neuredan, način je da se potvrdi kontrola i vlasništvo. To odražava njihovu želju za nezavisnošću, privatnošću i ličnim izražavanjem, prenosi Times of India.
Iako se urednost uči, korisno je da zapamtite da se ove navike razvijaju kako samodisciplina i svest rastu. Nered nije nedostatak poštovanja, već glasan (i ponekad malo smrdljiv) znak sve veće nezavisnosti deteta.
BONUS VIDEO:
