Roditelji žele najbolje za svoju decu – to je jasno. I teško je gledati dete kako se muči s obavljanjem zadataka koji mu još uvek ne idu dobro. Na primer, vezivanjem pertli, domaćih zadataka ili čak sipanjem soka. Naravno da želite da uskočite i pomognete. Pa, tu ste da mu budete podrška, zar ne? Da, ali ne baš u svakom trenutku.
Vašem detetu ne treba pomoć na način da nešto uradite umesto njega, već mu je potreban stabilan oslonac, neko ko će ga pustiti da pokuša, pogreši i nauči. Dakle, stvarno dobar roditelj nije onaj koji uvek rešava problem, već onaj koji zna kad je pravo vreme da se – povuče. Jer bez malih izazova nema ni rasta.
Evo tri uobičajene roditeljske navike koje možda deluju kao pomoć – ali zapravo mogu da uspore razvoj dečje samostalnosti:
1. Uskačemo prebrzo
Teško je gledati dete kad mu nešto ne ide. Ali, baš to su trenuci u kojima razvija otpornost, strpljenje i samopouzdanje. Ako stalno spasavamo decu od svake male poteškoće, činimo im medveđu uslugu. Šaljemo poruku da će neko uvek da reši problem umesto njih – i da je neuspeh nešto strašno.
Zapravo, jedna od najvažnijih životnih lekcija koju dete treba da nauči je – ne boj se da pogrešiš. I da, treba da dopustite detetu da se muči, baš zato što će iz toga da nauči kako da prebrodi slične situacije sutra.
2. Neprestano dajemo savete
Naravno da želite da pomognete, ali ne baš na svakom koraku. Ako neprestano dajemo uputstva i savete, deca neće razviti svoj unutrašnji kompas, niti poverenje u sopstveni sud. U takvom okruženju deca često odrastaju u mlade ljude koji se plaše da donesu odluke. I to s razlogom – nikada nisu smeli da pogreše, pa nisu ni naučili kako to izgleda.
Takva deca često imaju nisko samopouzdanje i teško se nose sa svakodnevnim izazovima. Dakle, kad vas dete pita: "Šta da radim?", možda je odgovor: "Šta ti misliš da bi bilo najbolje?"
3. Radimo stvari koje oni mogu sami
Znate onaj trenutak kad ste u poslastičarnici i želite brzo da naručite sladoled za sve – da izbegnete haos? Ili kada uzmete detetu kašičicu iz ruke jer će sve prosuti? Zapravo, svaki put kad uradite nešto umesto njega, iako ono to može samo, detetov mozak prima poruku: "Ti to ne znaš, mama/tata će bolje."
Da, traje duže kad dete vezuje pertle. Da, prosipaće sok. Ali upravo te sitnice grade osećaj kompetentnosti. Bez toga – deca postaju pasivna i zavisna. I najvažnije – prestaju da veruju u sebe.
Zapamtite: ne mora uvek da im bude zabavno – i ne moraju uvek da budu u pravu. Kad pokušavamo detetu da osiguramo prijatnost i sreću u svakom trenutku, to nije zdrav pristup. Deci sme da bude dosadno – jer tada se javlja mašta. Smeju da se naljute jer nešto nije po njihovom. I da – smeju i da pogreše.
Imajte na umu – pomažete detetu jer ga volite, jer želite da ono bude srećno i uspešno. Ali jednog dana, nećete biti tu da "naručite sladoled" ili "zavežete cipele". I zato je važno da već danas zna da to može – samo. Ponekad najbolja pomoć koju možete dati svom detetu je – da ne pomognete.
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
