Ćutanje nije baš uvek zlato, iako se to u našem narodu često kaže. Međutim, posebno kada ste roditelj to nije tačno, a stručnjaci upozoravaju da je ćutanje odnosno ignorisanje deteta možda i najgora kazna za mališane.
"Ako je svrha tišine kažnjavanje, distanciranje ili dokazivanje detetu, ili ako je to pokušaj neke vrste ispravljanja ponašanja, onda ne, to verovatno nije najbolji pristup", kaže licencirani terapeut, otac i influenser Kir Gejns.
Dečji psiholog Barbara Grinberg ističe da je ćutanje kada ste zbog nečega ljuti, "jedna od najgorih vrsta kazni jer time praktično poručujete detetu 'Ne zanimaš me, nisi vredan čak ni toga da pričam sa tobom ili da te gledam', a to kod njih izaziva osećaj srama".
Ona ističe da na ovaj način takođe učite dete da, kada naiđe na neki konflikt sa nekim, jednostavno treba da ga se otarasi.
U nastavku saznajte i zašto je komunikacija, a ne tišina ipak bolji izbor kada ste ljuti na dete.
Dete možda ne razume zašto ga ignorišete
"Kada kažnjavate decu tišinom, pomalo precenjujete da će razumeti zašto to radite", kaže Gejns, objašnjavajući da, time što ne komunicirate jasno, vaše dete je prepušteno da samo shvati vaše ponašanje. "Dakle, najverovatnije neće dobiti lekciju koju pokušavate da ga naučite".
Osim toga, ona dodaje da ponekad, kad se deca ne ponašaju lepo, to rade zato što im je "očajnički potrebna bliskost". Ako na to odreagujete ćutanjem, kaže Grin, nudite im upravo ono suprotno – distancu. "A to je, u glavi deteta, jako bolna stvar sa kojom treba da se suoči", dodaje Gejns.
Bez komunikacije ne možete da shvatite detetovo ponašanje
Naravno, vaše dete ne pokazuje jasnu i direktnu želju za bliskošću kada napravi nered ili zalupi vratima. Ali vi, kao odrasla osoba, treba da pokušate sa jasnom komunikacijom, a ne sa ćutanjem.
"Dajte detetu puno prostora da objasni stvari, jer je važno razumeti njegov motiv za nešto što je problematično", kaže Grinberg. Ta otvorena razmena informacija ne samo da će vam pomoći da razumete šta se dešava sa vašim detetom, već će mu dati priliku da razmisli o svom ponašanju. "Ponekad im jednostavno damo posledice, ali im ne dozvolimo da razmišljaju o tome", kaže ona. Razgovor može dati oboma priliku da to obradite, dodaje ona, a prenosi fortune.com.
Ne dajete zdrav model ponašanja
Podjednako problematične kao i posledice ignorisanja deteta jesu lekcije koje će ono izvući iz vašeg ponašanja.
"To ih uči ne samo da izbegavaju sukobe, već i da se plaše sukoba", kaže Grinberg, "i čini da se plaše da nekoga uznemire, možda ih uči i da manje komuniciraju".
Kako deca obrasce koje nauče u detinjstvu primenjuju i kada odrastu, mališani koji su kažnjavani ćutanjem i ignorisanjem, mogu da imaju uverenje da je odgovor na nešto ne pružiti nikakav odgovor.
"Ali to nije odgovor. Nemate pojma šta ta osoba misli tišinom", poručuje Gejns i upozorava da ova deca često izrastaju u ljude kojima je teško da izgovore neke neprijatne, ali važne stvari, poput "Povredio/la si me", "Ovo je neprijatno", "Ne sviđa mi se ovo", "Nisam dobro" i slično.
Šta umesto ćutanja kada ste ljuti
Gejns kaže da je mnogo bolji pristup da "skinete fasadu superheroja" i da prosto budete otvoreni u vezi sa tim šta vas je naljutilo ili rastužilo. Na taj način ćete detetu pružiti zdrav primer ponašanja, a nećete ga ni dovesti u situaciju da mora samo da nagađa zašto se loše osećate.
BONUS VIDEO:
