Ne radite ovo ako želite empatično i dobro dete: 5 navika koje morate da izbacite

Ključ odgajanja empatične i dobre dece nije samo u tome da ih roditelji uče kako da se ponašaju, već i u tome da ih zaštite od ponašanja koje može da uguši njihovu prirodnu empatiju. Deca upijaju sve, i ono što im se kaže, i ono što posmatraju. Način na koji roditelji izražavaju ljubav, rešavaju sukobe ili disciplinuju, sve to oblikuje emocionalni svet deteta.

Vikanje može da donese trenutnu poslušnost, ali deca tada ulaze u odbrambeni način razmišljanja. Umesto da shvate u čemu su pogrešila, deca počinju da traže načine da izbegnu buduće izlive besa.

Dugoročno, deca iz takvih okruženja mogu da razviju uverenje da je glasnoća, odnosno vika, znak moći. Neka će i sama da postanu glasna i gruba, dok će druga potiskivati osećaje i zatvarati se. U oba slučaja, nežnost u njima sve više nestaje. Smiren ton i jasna poruka, čak i u teškim trenucima, grade emocionalnu sigurnost.

2. Korišćenje pretnji i zastrašivanja

Strah možda brzo deluje, ali dugoročno uništava saosećanje i poverenje. Kad se poslušnost traži kroz pretnje poput "Ako ne uradiš ovo, bićeš kažnjen", dete ne uči zašto nešto jeste ili nije ispravno, već samo kako izbeći kaznu.

Deca koja se boje autoriteta često primenjuju iste obrasce na drugima: prete, manipulišu ili nameću vlast. Umesto da razumeju pojam poštovanja, razvijaju potrebu za kontrolom. Pravedna pravila su važna, ali ona se uče kroz razumevanje, a ne kroz strah.

3. Prevelika krutost i neprilagodljivost

Kako prenosi The Times of India, struktura u odgajanju je korisna, ali ako se ne ostavi prostor za razgovor, emocije se guše. Pravila koja ne dopuštaju fleksibilnost uče decu da njihova osećanja nisu važna.

Takva deca često potiskuju ranjivost, prestaju da postavljaju pitanja i da dele ono što ih muči. S vremenom se povlače i prema drugima, što može da ometa razvoj empatije. Fleksibilnost ne znači popustljivost, ona znači slušanje, razumevanje i prilagođavanje situaciji.

4. Reakcija samo na glasno i agresivno ponašanje

Ako deca dobiju odgovor samo kada viču, brzo nauče da je vikanje jedini način da budu shvaćena. Tihi govor i pristojne molbe postaju nevidljive. Tako se nenamerno nagrađuje grubo ponašanje. Deca počinju da veruju da važnost dolazi s glasnoćom, a ne s pristojnošću. Pravo poštovanje se razvija kada dete zna da će biti saslušano bez potrebe za povišenim tonom.

5. Agresivno ponašanje odraslih kao model

Osećanja poput besa su prirodna, ali kada se koriste za odbranu ega ili pobedu u raspravi, deca upijaju poruku da je nasilje opravdan odgovor na stres.

Ako roditelji reaguju vikom, vređanjem ili pasivnom agresijom, deca uče da su moć i dominacija važniji od razumevanja i saosećanja. Ljubazna deca najčešće odrastaju uz roditelje koji priznaju sopstvene greške, izvinu se i pokažu kako bes može da se izrazi na zdrav način.

BONUS VIDEO:

(index.hr/Yumama/Nataša Zlatković)