Zašto su dečaci nekada nosili haljinice? Do početka 20. veka, nije bilo bitno šta nose bate, a šta seke

Već jako dugo se toliko buke diže o dečacima i oblačenju, muškim bojama, šta nije za njih i sl. U zapadnoevropskim zemljama, dečaci bi bili obučeni u haljinice do uzrasta od 2. do 8. godine, a dokumentovano je da su neki dečaci nosili haljine i u kasnom tinejdžerskom uzrastu.

Smatra se da su sva mala deca – dečaci i devojčice – nosila haljine kako bi im se lakše menjale pelene i išlo na nošu. Neke haljine za mališane takođe su imale praktične karakteristike, sa prišivenim ručkama od tkanine ili trake, kao svojevrsnim „držačima“ da ih mame uhvate i pridržavaju dok uče da hodaju. Haljine su bile ekonomične i praktične, i imale su dovoljno prostora za decu koja brzo sve prerastu.

Na kraju je počela da se usvaja praktičnija odeća prilagođena deci. Na primer, odevni predmeti kao što su kombinezoni sa kojima bi deca mogla da se penju, lako kreću i da se u njima igraju.)

Zatim, kada su dečaci bili dovoljno stari da zakopčaju pantalone – ili dovoljno veliki da ih pošalju na posao – smeli su da nose pantalone.

Ceremonija pantalona

Prelazak malog dečaka sa ovih haljina na pantalone nazvan je "bričing" i označio je prelazak iz detinjstva i isključive brige majke, u veće učešće tate. Kada je dečak bio ošišan, često je dobijao svoju prvu mušku frizuru, a ponekad je dobijao i mač igračku, kako bi obeležio ovu veliku promenu u svom životu.

Dečaci su oblačeni u haljine baš kao i devojčice sve do kasnog 18. veka. Zatim su neki dečaci počeli da se oblače u pantalone ili uska „muška odela“. Međutim, početkom 19. veka dečaci su se ponovo vratili na haljine, ovaj put, u duže haljinice ranijih godina, a nosili su i kraće sa odgovarajućim bluzama.

Povratak haljine

Čini se da su pantalone na dečacima bile i pravi pokazatelj kako su se tada gledala i tretirala deca. Dok su se deca prvobitno smatrala krhkim mini odraslim osobama i žurila su iz detinjstva pravo u odraslo doba (pantalone za dečake!), bez nežnosti i  prave brige koja je često nedostajala, početkom 19. veka deca su počela da se posmatraju kao mala bića u razvoju.

Metode vaspitanja dece su se reformisale polako ali sigurno, a deca su bila malo nežnije shvatana. Haljine su sada postale simbol nevinosti i detinjstva, a dečaci i devojčice su bili obučeni slično da bi se označilo da su svi oni dragoceni mali ljudi.

Godine su se odmicale i od sredine 19. do početka 20. veka, dečaci su ponovo počeli da se uniformišu u pantalonice – koje su omogućavale igru i rast i bili su jeftinije od pantalona pune dužine. Moda dečaka u haljinama je počela da se gasi, možda kako su nove ideje o dečacima i muškosti počele da se postepeno uvode.

Otprilike do 1940-ih dečaci su se uglavnom viđali samo u haljinama kada su išli na krštenje.

Pa zašto su muškarci uopšte počeli da nose pantalone?

Jedna teorija je da su pantalone viđene kao muška odeća, prvenstveno zato što se smatralo da su praktičnije kada se jaše. A jahanje je prvobitno bilo ratna delatnost, koju su prvenstveno praktikovali muškarci. Tako su muškarci počeli da nose pantalone.

BONUS VIDEO