Kako na dete utiče ljubav mame, a kako tate? Evo šta je zaključio čuveni psiholog Erih From

Ove dve vrste ljubavi imaju različite karakteristike i efekte. Da bismo razumeli kako oni funkcionišu, poslužimo se Fromovim objašnjenjima.

Očeva ljubav je uslovna ljubav. Ona motiviše dete kroz zahteve i očekivanja, pripremajući ga za život u društvu.

„Majčina ljubav je po svojoj prirodi bezuslovna. Majka voli novorođenče jer je to njeno dete. "Voljen sam zato što sam to ja." Ovo iskustvo da vas majka voli je pasivno iskustvo. Majčina ljubav je bezuslovna, ona je blaženstvo, to je mir, ne treba ga postići, ne treba ga zaslužiti.”

 Međutim, kako From primećuje, takva ljubav ima i lošu stranu:

„Takva ljubav se ne može postići, izazvati, kontrolisati. Ako postoji, onda je jednaka blaženstvu, ali ako je nema, isto je kao da je sve lepo nestalo iz života – a ja ne mogu ništa da učinim da stvorim ovu ljubav.”

Majčina ljubav daje detetu osećaj da je prihvaćeno i voljeno takvo kakvo jeste. Bez obaveza. Ovaj osećaj postaje osnova njegovog poverenja u život. Naravno, neke majke preteraju i ova ljubav „guši“, pretvarajući se u preteranu brigu. To je slučaj kada je izuzetno teško otrgnuti se od mamine suknje i osamostaliti se. Odrasti.

Otac je disciplina, usmeravanje i motivacija

Ako majka daje detetu osećaj doma, onda otac otvara vrata spoljašnjem svetu. Simbolizuje red, disciplinu i slobodu.

From to opisuje na ovaj način: „Otac, naprotiv, ima slabu vezu sa detetom u prvim godinama života i njegov značaj za dete u ovom periodu ne može se porediti sa značajem majke. Otac predstavlja drugi pol ljudske egzistencije: svet misli, postignuća, zakon i red, disciplinu, putovanja i avanture“.

Očeva ljubav je uslovna i dolazi sa očekivanjima

„Očeva ljubav je uslovna ljubav. Njegov princip je: „Volim te zato što ispunjavaš moja očekivanja, zato što ispunjavaš svoje obaveze, zato što si kao ja.”

Ova ljubav uči dete da sledi pravila, postiže ciljeve i ispunjava standarde.

Ali ima i svoje nedostatke:

„Negativna strana je to što se očinska ljubav mora zaslužiti, može se izgubiti ako dete ne uradi ono što se od njega očekuje.

Ali možemo uslovno istaći pozitivan aspekt očinske ljubavi – ovo je prilika da delujemo kako bismo je zaslužili.

„Mogu da se trudim da postignem ljubav oca, nije van moje kontrole, kao majčina ljubav“.”

Da rezimiramo:

• Što manje anksioznosti majka doživljava, to može više da deli bezuslovnu i potpuniju ljubav detetu.
• Majčina ljubav je osnova emocionalnog razvoja deteta.
• Smirena majka je u stanju da stvori osećaj sigurnosti, poverenja i pripadnosti kod deteta, što postaje osnova njegovog psihičkog komfora.
• Naprotiv, majčina anksioznost se može tiho preneti na dete, stvarajući u njemu nesigurnost i povećanu osetljivost na spoljne pretnje.

Otac, kao predstavnik spoljašnjeg sveta, manje je uključen u emocionalnu vezu sa detetom u ranim godinama. Njegove strepnje vezane za rešavanje strateških problema detetu su manje primetne, jer je otac udaljenija figura. Ova osobina omogućava detetu da očinsku ljubav sagleda kroz prizmu postupaka i dostignuća, a ne kao emocionalni teret.

Kombinacija majčinske smirenosti i očinskog poverenja čini harmonično vaspitanje

Majka, izbegavajući preteranu anksioznost, stvara osnovni osećaj sigurnosti kod deteta. Otac, ostajući emocionalno stabilan, pokazuje model odnosa sa svetom u kome ima mesta odgovornosti, svrsishodnosti i redu. Ova ravnoteža pomaže detetu da raste samopouzdano, nezavisno i sposobno da se nosi sa životnim izazovima.

Kao što je From napisao: „Punopravno vaspitanje podrazumeva ujedinjenje majčinske ljubavi koja daje osećaj života i očinske ljubavi koja formira razumevanje sveta.”

BONUS VIDEO