VERUJEM SVOM SINU I NEĆU DA GA ŠPIJUNIRAM APLIKACIJOM: Ispovest mame tinejdžera generacije Z

Da li su im potrebne zaštitne ograde i vođstvo, koliko nezavisnosti treba da im damo, pitala se i jedna mama koja je rešila da drugačije od mnogih današnjih roditelja gaji svog sina.

“Verujem da je deo tinejdžerskog života naučiti kako da upravljate sobom. Činjenica je da niko ne savlada tu veštinu bez imalo slobode. Odrastala sam skoro divljih 1980-ih. Slobodno sam lutala sa prijateljima, poznavala rutine zabrana svojih roditelja, rizikovala život i udove često, i prošla sam relativno nepovređena. Današnji tinejdžeri nemaju tu vrstu slobode. To nije nužno loša stvar, ali želim da moje dete ima samo delić slobode u kojoj sam uživala. To znači da ne moram da budem u toku s njegovim kretanjem 24/7 preko aplikacije za praćenje. Ova autonomija pomaže mom sinu da razvije samopouzdanje. On mora sam da donosi odluke, a ja mu moram dati prostora da ih donese. Moja briga o tome gde se on nalazi je moja, a ne njegova.

Nisam naivna: znam da moj sin neće uvek donositi ispravne odluke. Ali moje odbijanje da stalno pratim omogućava mu da sam pravi svoje greške i da ih prevazilazi. Za to mu je potrebna distanca - bukvalno i figurativno.

Želim da budem jasna: bezbednost mog sina je najvažnija stvar, a ja sam uvek tu za njega u slučaju nužde ili bilo čega. Ali on će odlučiti da li i kada je to slučaj. Ja sam zaštitna mreža, a ne helikopter. Ne treba mu mama da ga kontroliše dok se kreće kroz dan.”

Ovo će biti odlična priprema za odlazak na koledž

“Moj sin ide na koledž na jesen. I dok novo istraživanje pokazuje da 36% roditelja studenata još uvek prati njihove lokacije, ja neću usvojiti stav „Velike majke“ kada moje gnezdo postane prazno. Iz moje perspektive, koledž je kada deca mogu samostalno da uče, kreću i zabavljaju. Moj muž i ja smo učinili sve što smo mogli da pripremimo naše dete za ovu sledeću uzbudljivu fazu života. Uživaće samostalno, a da ja ne proveravam da li je stigao do časa ili da njuškam gde se nalazi za vikend.”

Nervozna sam, ali vredi

“Sasvim je prirodno da brinemo za našu decu. Pitam se šta radi moj sin kada nije tu, i mrzim pomisao da će ikada morati da se bori. Ali hoće; to je život. Tako se uči. Ono što moj sin dobije daleko je veće od onoga što ja gubim ako odlučim da ne koristim aplikaciju za praćenje. Njegov lični razvoj je mnogo važniji od moje ljutnje. Moram da naučim da otpustim tu ljutnju. Ne moram uvek da znam gde je on, ali on će uvek znati gde sam ako mu zatrebam.

Pomaže to što verujem svom detetu. Bliski smo, imamo sjajne razgovore, i on zna da može doći kod mene i svog tate ako mu zatreba pomoć ili savet. Verujemo da će doneti dobre izbore; nikada nam nije dao razlog da mu ne verujemo. Nametanje visokotehnološke kontrole ili nadzora moglo bi vrlo dobro da naruši međusobno poverenje koje smo zajedno gradili 17 godina. Činjenica da smo odlučili da ga ne pratimo signalizira mom sinu da imamo poverenja u njega, postavljajući jaku osnovu za našu vezu sada i idemo napred.”

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO