Rečenice koje roditelji ne treba da izgovaraju

Pojedine roditeljske izjave su postale sastavni deo svakodnevnog govora, pa roditelji više ni ne obraćaju pažnju kako one deluju na decu. Ipak, mnoge od njih su opterećujuće i izazivaju kod dece osećaj manje vrednosti, zbunjenost, a ponekad i sumnju u roditeljsku ljubav. Razmislite da li i koliko ih koristite i pročitajte kako one utiču na vaše dete

2. Pitanje: "Imaš li devojku (dečka)?".

Iako roditelji, bake, dede i druge odrasle osobe smatraju ovo pitanje simpatičnim - kada ga postavite detetu, ono se oseća obaveznim da u nekom trenutku kaže da ima devojku (dečka) iako nema. Tako, zahvaljujući ovom pitanju, uobičajene dečje vrtićke simpatije - koje, takođe, mogu da izostanu, odjednom postaju glorifikovane, to jest preterano važne. Nema potrebe da to razvijate kod deteta. Umesto toga, pitajte ga da li ima simpatiju, i nikada ne pominjite da „mora da je ima“, ukoliko je nema. 

3. Pitanje: "Koga više voliš: mamu ili tatu?"(baku ili dedu).

Baš kao i vi, i dete sa svakom osobom iz svog okruženja gradi poseban odnos. Tako, odnos koji ima sa tatom, različit je od odnosa koji ima sa mamom, odnos koji ima sa vaspitačicom iz vrtića, različit je od odnosa koji ima sa bakom ili nekim drugim. Umesto da insistirate na top listi popularnosti kod deteta, potrudite se da ima što više kvalitetnih i raznovrsnih odnosa.

4. Izjave tipa: "Mama zna najbolje".

Kada se vi kao mama postavite da sve znate najbolje - dete vam, prosto, veruje. Ono tada glorifikuje i veliča vas, dok se slika koju ima o sebi stalno urušava. Zato, ono najpre sluša vaše zahteve, a tek u malo kasnijem uzrastu uspeće da se izbori i suprotstavi vam se kada mu kažete, na primer: „Obuci se, hladno ti je“, ili: „Sigurno si gladan“.

Vi ste roditelj i ne želite da se dete prehladi, ali da li ste sigurni da vi bolje možete da odredite kada mu je hladno ili kada je gladno? Svako dete, bez obzira na uzrast, ima pravo na svoj glas i svoj izbor. Vi, kao roditelj, ne morate uvek taj glas da poslušate i odlučite ono što  želi, ali morate da naučite da pitate i čujete dete.

5. Rečenice sa ironijom. "Nešto si mnogo tih, da nisi bolestan?"

Deca nemaju smisla za ironiju, i tek odrastanjem uspevaju da je shvate. Ironisanjem zbunjujete dete, jer ono ne razume da li ste vi zadovoljni njegovim ponašanjem ili niste. Zato, ako želite da ga pohvalite što je mirno - prosto ga pohvalite. Ako želite da ga pitate da li se oseća zdravo - prosto ga pitajte. PageBreak

6. Pretnje fizičkim kaznama. Rečenice kao što su: "Uši ću ti iščupati", "Udaviću te", "Tako ću te isprašiti da nećeš moći da sediš sedam dana"...

Za dete predškolskog uzrasta ovo su veoma zastrašujuće rečenice. Naime, ono u ovom periodu svoje okruženje shvata bukvalno, i lako može da zamisli to što mu pretite. Podrazumeva se da, kao i fizičko kažnjavanje, ne može da bude pedagoški opravdano.

7. Psihološke pretnje: "Doći će babaroga (ili neko drugi koga se dete plaši) i odvesti te", "Ako me ne poslušaš (odmah ne kreneš…), ostaviću te ovde (ili: "Ja ću otići"…)"

Na ovaj način vi neke od dečjih najvećih strahova stavljate u nivo mogućeg, realnog. Podrazumeva se da, kada iste ove rečenice ponovite mnogo puta - njihov efekat se gubi, jer dete ima iskustvo da se ne dešava ono čime mu pretite. Ipak, do tada je već „nakupilo“ strahova, a vaš međusobni odnos je vrlo narušen. Veoma negativno je i ako pretite nekim drugim odraslim u koga dete ima poverenja, na primer: „Videćeš ti kada ti dođe otac“.

8. Rečenice roditeljskog autoriteta: "Zato što sam ja tako rekla", ili: "Uradi kako kažem".

Iako mislite da ćete dodatno izgraditi svoj autoritet, zapravo ga urušavate kada detetu postavljate zahteve bez ikakvog objašnjenja zašto nešto treba da uradi. Da bi dete poštovalo vaš autoritet iz poverenja a ne iz straha, neophodno je da svaki svoj zahtev najpre objasnite.

9. Izjave kontra dečjeg samopouzdanja.

Rečenice koje urušavaju dečje samopouzdanje, a roditelji ih veoma često izgovaraju su i: „Kada sam ja bila tvojih godina…“, ili: „U moje vreme…“ su rečenice koje u nastavku objašnjavaju kako je vama bilo teže nego detetu danas, ili kako ste bili u nečemu bolji nego ono danas. Sličan efekat ima rečenica: „Ugledaj se na brata (sestru, drugaricu…)“.

Ono što dete čuje, jeste da po vašim kriterijumima nije dovoljno dobro, i da biste vi bili zadovoljniji kada bi ono više ličilo na nekog drugog. Rečenice kao što su: „Kako možeš da budeš tako glup (smotan, trapav…)“ takođe rezultiraju opadanjem samopouzdanja, jer stvaraju kod deteta negativnu percepciju samog sebe. Ono svojim roditeljima bezrezervno veruje, pa kada se čude što je glupo, smotano, trapavo.. i dete sebe počinje da doživljava na isti način.

10. Neke od uobičajenih roditeljskih nelogičnosti koje izgovaraju svojoj deci su i:

"Sedi sad i lepo se igraj!" Da li ste sigurni da će njegova igra biti manje lepa ako stoji? I, kako to izgleda kada se dete ružno igra? Slično je i sa: "Šta se igraš tu, lepše ti je tamo"
"Nemoguć si. Tako si nevaspitan!" Čiji je zadatak da dete vaspita? Osim toga, ako mislite da je dete „nemoguće“ kada ima pet ili šest godina - jer tom rečju, zapravo, govorite da ne možete sa njim da "izađete na kraj", kako mislite da mu budete roditelj u kasnijim godinama? 
....

Konačno, razmislite da li se izreke kojima učite svoju decu, kao što su: "Prvo skoči, pa reci hop", ili: "Dva puta meri, jednom seci", možda odnose i na vas. Primenite ono što njima savetujete - odmerite i vi dva puta pre nego što jednom nešto kažete.

Tekst: Jelena Holcer, pedagog