Gojaznost među decom je sve češći problem, a dr Edita Stokić je istakla da posebno zabrinjava pojava dijabetesa tipa 2 među mališanima.
"Evolutivno smo postali i teži i širi, ali ono što nas zabrinjava jeste u epidemiološkom smislu podatak da se povećava sve većim, bržim tempom broj gojazne dece i da mi sad doživljavamo da koleginica i ja, ona lečeći dečju populaciju, a ja lečim populaciju odrasle i stare, da bake lečimo istim lekom kao što lečimo i decu, jer se tip 2 dijabetesa pojavio i u populaciji dečijeg uzrasta i adolescenata, što nekada nije bilo pravilo", rekla je dr Stokić na regionalnoj konferenciji Health up održanoj na Zlatiboru.
Prof. dr Edita Stokić je istakla i da je Srbija u visokom riziku da 2035. godine ima veliku populaciju gojaznih odraslih osoba.
"Uočeno je da ovaj moderni stil života, a to je praktično i unos visokokalorijske hrane, slatkih napitaka, smanjena fizička aktivnost, da su kod dece faktori zašto imamo toliko gojaznosti. Moram reći da je Srbija sa visokim rizikom da ćemo 2035. godine imati veliku populaciju gojaznih odraslih osoba. Molim da mi se oprosti, ali gojaznija su deca koju čuvaju bake", istakla je ona, pa objasnila više o tome.
"Sva deca koja su kod kuće pod nadzorom bake, a ne u nekoj od ustanova su uvek gojaznija. Dakle, nemojmo osuđivati bake i shvatiti ovo u nekom lošem kontekstu, ali utiču i te navike i zadržani običaj da dete mora biti jedro i sito. Ako nije bucmasto, nije zdravo. Gledajte, nekada u istoriji bilo je razloga za to. Naime, Vojvođani su imali velika prostranstva njiva, zelenih polja i oni su bili bezbrižni i njih nije bilo briga da li su gladni ili nisu. Uvek su rekli 'rodiće njive'. Dok u drugim delovima zemlje, gde nije bilo toliko useva, uvek je bila briga za skladištenjem hrane i da se ne bude gladan. Tako da te navike i razlike i ishrani koji odvajaju Vojvodinu od drugih delova imaju i neke istorijske, geografske i druge razloge. Nemojte mi zameriti za bake...", preneo je Blic.
Dodala je da, kako se povećava broj sati koliko dete provede ispred TV ekrana, tako se povećava i prevalenca gojazne dece.
"Tako da, i ova moderna tehnologija, smatra se čak i da efekat svetla koji deca koriste ispred ekrana noću, ispred tableta i telefona, ima direktan efekat na centar za glad i sitost", dodala je prof. dr Edita Stokić.
Dr Snežana Lešović: Naša deca su gojazna zbog lošeg životnog stila
"Gojaznost je bolest. I mi smo u epidemiji gojaznosti. Broj prekomerno uhranjene dece je udvostručen, a gojaznih ima više od 13 odsto. Svako peto dete ima prekomernu težinu. Smatra se da će preko 215.000 gojazne dece biti na našim prostorima za veoma kratko vreme. Naša deca su gojazna zbog lošeg životnog stila", rekla je dr Snežana Lešović.
Ona je istakla i da posebno zabrinjava unos slatkih napitaka kada su u pitanju deca, pa ispričala o dečaku koji je pio sedam litara soka dnevno.
"Reč je o hiperkalorijskoj ishrani, preskakanju obroka, nekontrolisanom unosu grickalica, slatkiša, između planiranih obroka. Ono što nas posebno brine je unos slatkih napitaka. Imali smo jednog dečaka iz Odžaka koji je pio sedam litara slatkog soka dnevno. Možete misliti kako je bilo njegovo zdravstveno stanje. Roditelji su podigli kredit i tri meseca je prvi put lečen kod nas. Dolazi još, više puta. On je spasen, kako da kažem. Nema dijabetes", ispričala je ona.
BONUS VIDEO:
(Blic/Yumama/N. Z.)