6 virusa istovremeno napada decu u Srbiji: Dr Vukov - "Dešava se da ne mogu da stanu na noge"

Zbog temperature, curenja nosa, kašlja, ali i stomačnih problema i promena na koži, sve je više dece u pedijatrijskim ambulantama. U opticaju je trenutno više od šest virusa, kažu stručnjaci, a kod mnogih mališana simptomi se preklapaju.

Doktorka je navela da se virusi javljaju kod dece različitih uzrasta.

"Bukvalno imamo beba, što je negde, da kažem, za iznenađenje, s obzirom na to da su nam bebe u kućama, pa bi trebalo da su negde zaštićene, ali ipak starija braća i sestre donose to iz kolektiva, tako da je ovih dana bilo puno i malih beba na pregledima. A da kažem, negde možda za nijansu ti negde respiratorni virusi onako prednjače u odnosu na sve ove druge".

Simptomi respiratornih virusa

Dr Vukov navela je i simptome koji se najčešće javljaju kod respiratornih virusa.

"Obično je to neko curenje nosa, zapušen nos, kašalj, kijanje. Mogu da budu, naravno, i temperature od onih blagih koje vas lome, 37 sa 5, 6, 7, pa do 39 sa nešto. Zaista negde zavisi i od imuniteta deteta i od toga da li je dete u prethodnom periodu bilo zdravo, zato što zaista se dešava da kada dete bude prehlađeno ili bolesno, pa brzo posle toga dobije sledeću infekciju, da zaista ta infekcija bude mnogo teža nego što bi bila da smo, da kažemo, onako iz punog zdravlja se razboleli."

Koksaki virus

Virus koji izaziva promene na koži, stopalima, šakama i ustima je vrsta koksaki virusa, a doktorka je iznela detalje.

"To je jedna vrsta koksaki virusa, znači zovu ga i američki virus, znači, inače šake, stopala, usta, i bukvalno je tu negde i lokalizacija, nekada bude i laktovi, kolena, bude taj deo prepona i, da kažemo, genitalne regije. Usta budu puna afti i onako budu tačkasti. Mnogo je ružno, mnogo i bolno, zaista, vezano za uzrast dece, zaista bolno, pošto deca prestanu da jedu, te aftice i te promene u ustima ih bole i onda oni prekinu da jedu.

Promene na rukama i na nogama mogu da budu od, da kažem, nekih minimalnih plikova do punih ruku i nogu, pa se dešavalo da deca ne mogu da stanu na noge, da roditelji moraju da ih nose. I onda, da kažem, to, još ako se na to dobije temperatura, onda je to zaista puna klinička slika te bolesti i zaista onako, da kažem, bolno".

Dr Vukov je istakla da inkubacija ovog virusa traje od tri do pet, šest dana, a sama bolest od sedam do deset dana.

"Nije baš ni malo, s obzirom na to da te promene budu onako, da kažem, kao bubuljčice, plikovi, pa puknu, pa obzirom da su to ruke i noge, ako je dete malo, ako puzi, to može da se inficira, da se zacrveni, da kažem, da se zakomplikuje."

Doktorka ističe da decu, u slučaju pojave ovih simptoma, obavezno treba odvesti pedijatru, ali dodaje i da ne postoji terapija koja može da spreči da se pojave bolne afte ukoliko dete dobije ovaj virus.

"Od imuniteta zavisi da li ćete imati pet tačkica ili će ih biti 50 ili više ili koliko god, ali negde, negde zaista treba roditelji da se posvete hidriranju, higijeni, znači, moramo da pazimo da se to ipak pere, da se održava higijena koliko je moguće, da deca, da im se priprema kašasta hrana, da im se daje ono što vole, da ipak nešto uzmu, pošto ako dobijete temperaturu, a još ne jedete, a još ste nervozni, a vas boli, onda je to onako potpuni kolaps".

Prevencija može da pomogne

Kao jednu od najvažnijih preventivnih mera doktorka navodi redovno pranje ruku.

"To je virus koji se prenosi kapljično, znači, može neko da vam se nakašlje ili ako koristite istu čašu, isto to, i dečje igračke. I zaista se, zato je to i bolest vrtića, zato što je to, da kažem, deca između sebe na podovima sa igračkama, i zato je potrebno zaista higijenu koliko je god moguće držati na višem nivou, upravo zbog tog širenja".

Ona apeluje i na roditelje da decu koja imaju koksaki virus ne šalju u vrtić, već da budu izolaciji kako se ne bi širio dalje.

"Terapija je simptomatska, znači, prosto skidate temperaturu, pojite dete, ako se te promenice zacrvene ili inficiraju, dajemo neke kreme koje će to da umire, nekada i antibiotske. Antibiotik se za ovo ne daje, osim ako bi dete zaista bilo visoko febrilno, to je 39 sa nešto, ako dete odbija da jede, i onda kada uradimo laboratoriju da vidimo da se tu ipak zakačilo još nešto, onda se uključuje antibiotik. Inače, u rutini svakodnevnoj, zaista se antibiotici za ove bolesti ne daju."

Treba li deca da idu napolje kada su bolesna

Različiti su stavovi pedijatara o tome da li decu treba voditi napolje, na vazduh kada su prehlađeni, odnosno kad imaju neki od ovih virusa. Dr Vukov smatra da bi to moglo da pomogne mališanima.

"Moj stav je da treba da idu napolje, zato što, ovaj, prosto boravak napolju ima neke druge blagodeti, a ne vidim zašto ne bi izašli napolje da budu malo na vazduhu i da se malo kreću. Ipak to zaista, zaista, da kažem, deluje drugačije. A sada kada roditelji pitaju, ovaj, da li smeju da izvedu napolje dete, pa nekada su majke vodile decu kod lekara i hodale sa bolesnom decom do lekara, sada je sve to u automobilu, ali zaista pola sata ili sat na svežem vazduhu, samo će da im prija".

Kako se zaštititi od virusa

Činjenica je da ne postoji način da se preveniraju svi ovi virusi, ali svakako može da pomogne jačanje imuniteta deteta.

"Pa imunitet kod dece u prvim godinama, odnosno mi kažemo u prvoj godini, je potrebno da bude izložen tim banalnim virusnim infekcijama da bi se imunitet okrenuo prema, da kažem, rešavanju tih problema, a ne prema alergijama. Znači, negde ne treba se zatvoriti u stakleno zvono, to zaista ne. Znači, pustiti dete, mora nekad da bude prehlađeno, mora da curi nos. Upravo su tu roditelji da to, da kažem, negde kontrolišu, ali probati da dete spava koliko je potrebno da spava, da ima obroke redovne, znači da ima užine, da prosto probamo da se vratimo tim nekim navikama. Znate, suplemenata ima, ima ih zaista dosta, ima ih i koji su dobri, ali ne može suplement da vam bude zamena ni za supu, ni za meso, ni za brokoli, ni za šta."

Dr Vukov odgovorila je i na pitanje da li su suplementi mač sa dve oštrice.

"Jeste i nije. Zaista, negde je dobro dodati nečega, dodati malo cinka, dodati vitamina C, dodati vitamina D, obzirom da negde, da kažem, i ta deca zaista ne provode napolju vremena kao nekada što su provodili, naši poslovi su se pretvorili u celodnevne, tako da negde roditelji manje imaju vremena da izađu sa decom napolju i da ono sad bude bar sat vremena, znači to je nešto što je minimalno svakodnevno, da dete bude napolju.

Tako da, zaista da, i vitamina D i vitamina C i cinka, to su onako, ima, ima zaista i beta glukana, znači ima, ima dobrih naravno preparata koji se daju, ali znači negde probati ishranu, ako su nam neophodni suplementi, ako je dete malo, ako je tek krenulo u vrtić, recimo, onda ga ipak malo, malo mu pomoći da kroz taj period prođe što bezbolnije".

Koliko dugo se gradi imunitet

Roditelji često postavljaju pitanje koliko dugo vremena je potrebno da bi se detetu ojačao imunitet.

"Zavisi koliko bude infekcija, sa svakom infekcijom imunitet je jači. Znači, prosto nekoliko godina, zaista je potrebno nekoliko godina. Mi kažemo u ovim prvim godinama, recimo u prvoj, drugoj godini, kad dete napuni godinu dana, kad krene u vrtić, znači negde i do desetak banalnih virusnih infekcija godišnje je normalno. To znači da je dete bolesno svaki mesec, ali ne znači da svaki mesec pije antibiotik. Znači da je bolesno, da je prehlađeno, curi nos, da kašljuca, to je u redu za prvu, drugu godinu. Posle se to smanjuje na 8, pa na 6...", zaključila je dr Aleksandra Vukov.

U galeriji ispod pogledajte i savete pedijatra o odgajanju dece:

BONUS VIDEO: