- Enteroviroze su posebno česte tokom leta i jeseni, uglavnom među decom.
- Izazivaju različite kliničke slike, lečenje je najčešće simptomatsko, a najvažniji vid prevencije je redovno pranje ruku.
Enteroviroze su akutne zarazne virusne bolesti koje su naročito rasprostranjene tokom leta i jeseni, uglavnom među decom. Virusi ulaze u organizam putem disajnih puteva i digestivnog trakta, najčešće preko prljavih ruku, ali i putem krvi. Budući da mogu dospeti do različitih organa, izazivaju različite kliničke slike i često mogu zbuniti lekare, zbog čega se ponekad postavljaju pogrešne dijagnoze.
Enteroviroza najčešće traje nekoliko dana, što u velikoj meri zavisi i od imunološkog stanja deteta. Bolest se često ispoljava kao nejasno stanje bez jednog dominantnog simptoma. Moguće su upala ždrela, virusna angina ili osipne bolesti, poput pojave plikova u usnoj duplji, na šakama i stopalima.
Dete ne mora imati povišenu temperaturu, ali ona može dostići i više od 40 °C. Bolest mogu pratiti razdražljivost, malaksalost i smanjen apetit, a mogu se javiti i glavobolja, povraćanje ili proliv.
"Kod jake glavobolje i intenzivnog povraćanja postoji mogućnost da je reč o sunčanici, ali postoji i velika verovatnoća da se radi o seroznom meningitisu izazvanom enterovirusom", objašnjava pedijatar dr Mirjana Kolarek Karakaš.
Najčešći simptomi enteroviroze kod dece su:
- nagli porast telesne temperature, i do 40 °C,
- povraćanje i proliv,
- glavobolja,
- bolovi u mišićima,
- bolni plikovi na mekom nepcu,
- ukočenost vrata.
Obratite pažnju na pranje ruku
Enterovirus može zahvatiti različite organe, uključujući kožu i srčani mišić, zbog čega nijednu bolest ne treba potcenjivati.
Lečenje je simptomatsko, jer ne postoji specifičan lek protiv enterovirusa. Najvažnije je snižavanje povišene telesne temperature, dovoljan unos tečnosti i mirovanje, što predstavlja osnovu lečenja. Antibiotici se primenjuju samo ukoliko dođe do sekundarne bakterijske infekcije.
"Da bi se bolest sprečila, potrebno je voditi više računa o pranju ruku pre jela i nakon korišćenja toaleta. Van kuće dobro je koristiti vlažne maramice sa dezinfekcionim sredstvom. Prilikom kupanja u bazenu postoji veća mogućnost zaraze, pa treba voditi računa da deca ne rone i ne piju vodu iz bazena. Bilo bi dobro da se svi istuširaju pre ulaska u bazen", poručuje dr Kolarek Karakaš.
U galeriji ispod pogledajte i važne savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama
