- Povraćanje se relativno često javlja kod dece, a najčešće je izazvano virusnim infekcijama.
- Uzrok može da bude i trovanje hranom, a najveći rizik kod povraćanja je - dehidracija, zbog čega je važno insistirati da dete unosi tečnost.
Povraćanje kod dece jedna je od onih situacija koja brzo zabrine svakog roditelja. I dok je u većini slučajeva reč o prolaznom problemu, ponekad može biti znak da organizmu treba dodatna pomoć. Pedijatrica dr Venera Zahariev Španiček objasnila je koji su najčešći uzroci, šta uraditi u prvim trenucima i kada je vreme za odlazak lekaru.
Najčešći uzroci povraćanja kod dece
Kako ističe dr Zahariev Španiček, povraćanje kod dece najčešće je povezano sa virusnim infekcijama.
"Najčešći uzroci povraćanja kod dece su virusne infekcije poput norovirusa, rotavirusa i adenovirusa, koje mogu uzrokovati i do desetak epizoda povraćanja dnevno", objašnjava. Takva stanja obično traju nekoliko dana, a roditelji često primete da dete povrati gotovo sve što unese.
Osim virusa, uzrok može biti i hrana. "Povraćanje se može javiti i usled trovanja hranom koja je pokvarena, neoprana ili na koju je dete alergično", dodaje.
Šta da radite kada dete počne da povraća
Prva reakcija roditelja često je pokušaj da dete nešto pojede ili popije, ali tu se najčešće greši. "Kad dete počne da povraća, najvažnije je osigurati dovoljan unos tečnosti, ali postepeno, kašičicu po kašičicu", savetuje pedijatrica. Naglo davanje većih količina tečnosti može dodatno da optereti želudac i izazove novo povraćanje. Uz vodu, preporučuju se i rehidracijski rastvori i uvođenje probiotika.
Jedna od najčešćih grešaka, kaže, jeste forsiranje hrane.
"Roditelji često detetu nude bilo šta samo da nešto pojede, ali ono to odmah povrati i tako se stvara začarani krug." Hranu je najbolje uvoditi tek kada dete počne da zadržava tečnost u stomaku, i to vrlo postepeno. "Tada se može ponuditi malo štapića, dvopeka ili komadić banane, ali u malim količinama i više puta tokom dana", objašnjava. Još jedna česta greška je prerano vraćanje na uobičajenu ishranu. "Sluznica želuca se još nije oporavila, pa prerano uvođenje teške i kalorične hrane može ponovo izazvati povraćanje", upozorava.
Kada potražiti pomoć lekara
Iako povraćanje često prođe samo od sebe, postoje situacije kada treba reagovati. "Ako je dete klonulo, samo leži, jako je bledo i ima suvu sluznicu usta, potrebno je potražiti pomoć lekara", ističe dr Zahariev Španiček. U takvim slučajevima često je potrebna infuzija kako bi se organizam rehidrirao. Posebno je važno obratiti pažnju na uzrast deteta.
"Što je dete mlađe, to brže može da dehidrira, pa je kod beba potrebno ranije reagovati", upozorava. Kod starije dece znak za uzbunu je ako povraćaju više puta dnevno i ne uspevaju da zadrže tečnost.
Kako prepoznati dehidraciju
Dehidracija je jedan od najvećih rizika kod povraćanja, a znaci se ponekad ne prepoznaju na vreme. Kod beba, kaže pedijatrica, treba obratiti pažnju na uvučenu fontanelu, suvu sluznicu usta i opštu slabost.
"Ako inače veselo i aktivno dete odjednom samo leži, spava i ne želi da pije, to je jasan znak za odlazak lekaru", naglašava.
Kada stanje počne da se smiruje, važno je pažljivo birati šta dete jede. "Preporučuje se lagana ishrana poput štapića, dvopeka, kuvanog pirinča, šargarepe ili supe", savetuje.
S druge strane, neke namirnice treba izbegavati.
"Ne preporučuju se zaslađeni sokovi, gazirana pića, kao ni mleko i mlečni proizvodi jer mogu da produže povraćanje." Takođe je važno izbegavati masnu i tešku hranu dok se želudac potpuno ne oporavi.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama
