Ovo je najveća studija do sada koja prati hrkanje kod dece od osnovne škole do njihovih srednjih tinejdžerskih godina i pruža važna saznanja roditeljima koji se bore sa medicinskim merama koje treba preduzeti kako bi pomogli u kontroli hrkanja kod dece.
Da bi sproveli studiju, istraživači su analizirali podatke o hrkanju koje su prijavili roditelji, rezultate kognitivnih i bihevioralnih testova za skoro 12.000 dece upisane u nacionalnu studiju kognitivnog razvoja mozga adolescenata, najveću studiju razvoja mozga i zdravlja dece dece u SAD. Bili su upisani u studiju u dobi od 9-10 godina i imali su godišnje posete do 15. godine kako bi procijenili njihovu učestalost hrkanja, kognitivnu sposobnost i probleme u ponašanju.
Istraživači su otkrili da adolescenti koji hrču tri puta ili više sedmično imaju veću verovatnoću da imaju probleme u ponašanju kao što su nepažnja na času, društvene poteškoće u prijateljstvu ili adekvatno izražavanje svojih misli i emocija. Međutim, ovi tinejdžeri koji su hrkali nisu pokazali nikakve razlike u svojim sposobnostima čitanja i učenja, niti bilo kakvu razliku u testovima pamćenja ili kognitivnog procesa u poređenju sa svojim vršnjacima koji nisu hrkali. Istraživači su takođe otkrili da je stopa hrkanja opala kako su deca rasla čak i bez ikakvog lečenja.
Adolescencija je period kada otpornost mozga izdržava štetne uticaje, što bi moglo objasniti zašto je hrkanje bitno. Ako dete ima probleme u ponašanju, možda je vreme da se konsultujete sa pedijatrom o studiji spavanja, možda čak i pre procene poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). Nadamo se da će ovi nalazi dodatno razlikovati bihejvioralne i kognitivne efekte hrkanja kako bismo poboljšali naše pristupe lečenju."
Amal Isaiah, koautor studije, šef pedijatrijske otorinolaringologije, objašnjava, “Čak 15 odsto američke dece ima neki oblik poremećaja disanja u snu, a značajnom procentu ove dece je pogrešno dijagnostifikovana ADHD i nepotrebno se leče stimulativnim lekovima. Nalazi dr Isaije se proširuju na njegovo prethodno istraživanje povezujući često hrkanje sa promenama u mozgu i problemima u ponašanju kod dece, uz dugotrajno praćenje ove dece u tinejdžerskim godinama.
Često hrkanje kod dece je često povezano sa lošim zdravstvenim ishodima, uključujući loš učinak u školi problematično ponašanje i niži kvalitet života. Dok se klinička udruženja zalažu za proaktivno lečenje poremećaja disanja u snu, nedostatak dostupnih podataka iz populacije predstavlja izazove u odmeravanju odgovarajućih opcija kontrole, kao što je operacija adenoida i krajnika (adenotonzilektomija) i druge nehirurške opcije.
„Dr Isaija je koristio sofisticiranu analitiku podataka da ispita preko milion tačaka podataka, procenjujući uticaj poremećaja disanja u snu na razvoj mozga dece tokom adolescencije“, rekao je Mark T. Gladvin,uvaženi profesor i dekan UMSOM-a i potpredsednik za medicinske poslove na Univerzitetu u Merilend. „Sa novim računarskim i AI alatima koji su sada dostupni na UM Institutu za računarstvo u zdravstvu, proračuni koji su nekada trajali mesecima sada se mogu završiti za nekoliko dana.
Istraživački tim planira da dalje koristi mogućnosti veštačke inteligencije na Institutu za računarstvo zdravlja UM za obradu većih skupova podataka i ispitivanje uzročne veze između hrkanja i uticaja na mozak.
BONUS VIDEO
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna