Zdravlje dečaka: Operativno lečenje hipospadije

Na urološkom odeljenju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" na Novom Beogradu, leče se deca od urođenih anomalija, stečenih bolesti i povreda urogenitalnog sistema. Uzrast dece je od prvog dana života do navršene osamnaeste godine. Primenjuju se kako klasični, tako i endoskopski i laparoskopski operativni zahvati na bubrezima, ureterima (mokraćovodima), mokraćnoj bešici i uretri (mokraćnoj cevi). Deca se operišu i od raznih urođenih i stečenih anomalija genitalnog sistema (penis, skrotum i testisi). 

Dete koje je operisano ima dve godine i tri meseca. Njegova mama nam je rekla da su joj o problemu koji ima njena beba rekli još u porodilištu. Nije bilo nikakvih poteškoća, beba nije otežano piškila. Samo, mlaz mokraće nije izlazio na vrhu penisa, već negde ispod, što i nije predstavljalo problem dok beba piški u pelene. Na predlog urologa, roditelji su sa dečakom došli na Institut za majku i dete kada je napunio šest meseci. Pregledao ga je dr Vladimir Kojović i rekao da će obaviti operaciju kada bude optimalan period za to. 

Dr Kojoviću smo postavili nekoliko pitanja u vezi sa ovom operacijom i ostalim urološkim problemima koji se sreću kod dece.

Koji su najčešći razlozi za operativno lečenje na urološkom odeljenju?

- Ovde se leče deca sa urođenim anomalijama, stečenim bolestima i povredama urogenitalnog sistema. Urođene anomalije urogenitalnog sistema spadaju u najčešće anomalije koje zahtevaju hirurško lečenje, u poređenju sa anomalijama ostalih organskih sistema. Tako se 60 odsto svih operacija, koje se obave u dečjem uzrastu, obave upravo na urogenitalnom sistemu. 

Na urološkom odeljenju se najčešće srećemo sa sledećim anomalijama: fimoza (sužena kožica penisa), retencija testisa (nespušteni testis), hipospadija (nepravilna razvijenost uretre i penisa), veziko-ureteralni refluks (vraćanje urina iz bešike u ureter), hidronefroza (proširenje bubrežne čašice). 

Od stečenih bolesti, najčešće lečimo i ispitujemo decu čiji je urotrakt zahvaćen infekcijama ili kalkulozom (kamenom). Tumori mokraćnog sistema, mada ne tako česti kao kod odraslih, ipak mogu da se jave i u dečjoj populaciji. 

Što se tiče urgentnih stanja koja zahtevaju hitnu hospitalizaciju i lečenje, izdvojio bih povrede urogenitalnog trakta, najčešće kao posledice saobraćajnih udesa, kao i stanje torzije testisa (uvrnuće testisa), koje zahteva neodložno hirurško lečenje.

Koliko se pacijenata hospitalizuje i operiše u toku godine na ovom odeljenju?

- U toku prošle godine na odeljenju urologije je hospitalizovano 1.056 pacijenata, a njih 668 je podvrgnuto  hirurškoj intervenciji. Naglasio bih da se, usavršavanjem prenatalne dijagnostike, primaju pacijenti upućeni praktično odmah iz porodilišta, čime je omogućena njihova dalja dijagnostika i pravovremeno lečenje. Takvim pristupom, koji se primenjuje u razvijenom svetu,  značajno su unapređeni rezultati lečenja, jer operativni zahvati mogu da se obave pre nego što određena anomalija trajno ošteti bubrežnu funkciju. 

PageBreak

Šta je hipospadija i koliko je česta ova vrsta anomalije?

- Hipospadija predstavlja urođenu anomaliju penisa, kod koje postoje tri komponenete: mokraćna cev (uretra) se ne završava na vrhu penisa, nego sa njegove donje strane, penis je zakrivljen prema dole, koža penisa je nepravilno raspoređena. Nije neophodno da postoje sva tri elementa da bi se postavila dijagnoza hipospadije.

Kao razlog za nastanak ove anomalije, okrivljuju se različiti spoljni, genetski i hormonski uticaji u toku embriološkog razvoja penisa. Na 300 novorođene muške dece, rađa se jedno sa hipospadijom, što je svrstava u relativno česte urođene anomalije. 

Kada roditelji mogu da posumnjaju na ovaj poremećaj i kome mogu da se obrate?

- Dijagnoza hipospadije bi trebalo da se postavi običnim pregledom, praktično odmah po rođenju. 

Beba tada treba da se donese na konsultaciju kod urologa, jer postoji mogućnost da je otvor mokraćne cevi sužen, da ometa oticanje urina, pa je neophodno privremeno hirurško "proširivanje", da bi dete moglo normalno da mokri, do definitivnog operativnog lečenja. U svetu i kod nas je prihvaćen stav da je, zbog razvojno-anatomskih i psiholoških razloga, idealan uzrast za definitivno hirurško lečenje hipospadije od dvanaestog meseca života. Preoperativno, treba izvršiti osnovnu procenu stanja urotrakta, zbog mogućnosti postojanja udruženih anomalija.

Kako izgleda sama operacija? 

- Cilj operacije je da se napravi mokraćna cev koja nedostaje, da se penis ispravi i da se rekonstruiše koža penisa. Što je uretra kraća i penis zakrivljeniji, hipospadija je teža za hirurško lečenje. Postoje brojne operativne tehnike, a izbor adekvatne je individualan. Trebalo bi da hirurg zna više različitih operativnih tehnika, da bi u konkretnom slučaju mogao da odluči koju će da primeni. U najtežim slučajevima se primenjuje transplantacija sluznice obraza za rekonstrukciju nepostojeće mokraćne cevi. Takvi slučajevi obično zahtevaju višeetapno lečenje. Ipak, najčešće su blaže forme hipospadije, koje se po pravilu rešavaju u jednom operativnom aktu. 

Koje su moguće komplikacije?

- Treba pomenuti infekciju i fistule, kao najčešće postoperativne komplikacije. Fistula predstavlja neprirodnu komunikaciju između uretre i kože i zahteva dodatnu hiruršku intervenciju. Treba naglasiti da je ukupan procenat komplikacija savremenim hirurškim pristupom sveden na minimum.

Koliko traje oporavak?

- Neposredan postoperativni oporavak traje tri-četiri dana, a za sedam-osam dana se uspostavlja normalno mokrenje na vrhu penisa. Tokom tog perioda, neophodna je antibiotska zaštita. 

Vesna Stanimirović