Deca koja ne spavaju dovoljno tokom noći narednog dana mogu da imaju povišen krvi pritisak, bez obzira da li pate od gojaznosti ili ne, upozoravaju stručnjaci.
Samo jedan sat manje sna u toku noći utiče na povećanje i gornjeg i donjeg pritiska kod dece, pokazali su rezulteti studije koja je objavljena prošlog meseca (u decembru 2013.).
U američkom istraživanju učestvovalo je 143 dece između 10 i 18 godina koji su imali obavezu da vode sedmodnevni dnevnik spavanja, kao i da 24 časa nose merač pritiska. Učesnici u studiji spavali su između sedam i deset sati dnevno.
Dobijeni rezultati su pokazali da manjak dečjeg sna utiče na pritisak (što su mališani kraće spavali imali su viši krvni pritisak) i da duže spavanje tokom vikenda može da malo poboljša stanje, ali da nije dovoljno da pritisak potpuno vrati u normalu.
Na koji način poremećaj u spavanju utiče na pritisak nije razjašnjeno, ali istraživači smatraju da zapravo dolazi do povećanja nivoa hormona stresa, koji je uzročnik višeg krvnog pritiska.
Naučnici savetuju da pedijatri u buduće rade analize radi kontrole dijabetesa i visokog krvnog pritiska, pored kontrole hrkanja i apnee kod tinejdžera sa ovim problemom, ali i problemom gojaznosti.
Prema "Nacionalnoj fondaciji za spavanje" deci između pet i 12 godina potrebno je 10 do 11 sati spavanja, tinejdžerima 9. 25, a najniža granica je 8.5 sati sna kako bi funkcionisali normalno.
"Biti zdrav ne podrazumeva samo redovno vežbanje i pravilnu ishranu, već i odgovarajuću dozu sna", rekao je doktor Rubin Kuper, šef pedrijatrijske kardiologije u Dečjem medicinskom centru "Koen" u Njujorku.
"Kako biste podstakli bolji san kod dece, za početak ograničite upotrebu društvenih mreža, kompjutera i telefona neposredno pred spavanje", saveti su istraživača.
Iako je uticaj nedostatka sna na krvni pritisak mali, on ipak može da ima ozbiljnije posledice i potencijalna srčana oboljenja kasnije u životu, upozoravaju stručnjaci.
