Bakterijski ili virusni laringitis?

Grkljan (larynx) je važan respiratorni organ koji se nalazi ispod ždrela i sprovodi udahnuti vazduh u dušnik, ali se u njemu nalaze i glasne žice. Jedan deo grljana (epiglotis) ima važnu funkciju da onemogući zalogaju da "upadne" u dušnik. S obzirom na blizinu nosa i ždrela često je na udaru mikroorganizama koji mogu da dovedu do zapaljenja - laringitisa. Grkljan je malog promera, pogotovo kod male dece, pa je skoro svako zapaljenje grkljana praćeno otežanim prolaskom vazduha.

Ređi, ali daleko opasniji uzrok su bakterije koje mogu dovesti do veoma teškog oblika laringitisa. Zahvaljujući vakcini protiv bakterije Haemophilus influenzae ove forme laringitisa su izuzetno retke.

Zbog otoka (edema) glasnih žica dete je promuklo, a zbog pomenutog suženja javlja se karakterističan vibratorni zvuk koji se naziva stridor.

Stridor je zapravo treperenje (vibriranje) suženog grkljana koje nastaje kada vazduh pod pritiskom prolazi ka dušniku i dalje u pluća. On se čuje pri udisanju vazduha, ali je najdramatičniji kad dete kašlje.

Ipak, nije sve tako strašno kao što izgleda! Kao što smo već naglasili, najveći broj dece ima virusni laringitis (Croup - krup) koji najčešće ide bez temperature, a opšte stanje deteta je, i pored kašlja i stridora, dobro. Kad napad prođe, dete je raspoloženo, ali obično ne prođe mnogo vremena i sve se ponavlja. Posle nekoliko dana infekcija sama prolazi, ali se postavlja pitanje kako pomoći detetu tokom napada?

Kako pomoći detetu?

Prvo, bez panike!

Ako vaše dete nema visoku telesnu temperaturu, ako je i pored promuklog kašlja i stridora u dobrom stanju, ako nije plavo oko usana, imajte na umu da se skoro sigurno radi o virusnom laringitisu, relativno bezopasnoj bolesti i pored dramatičnog ispoljavanja.

Iako zvuči čudno, roditelji treba da pokušaju sledeće: vrelom vodom dobro naparite kupatilo, skoro da se ne vidi "prst pred okom". Zatim unesite ili uvedite dete da udiše vlažan, topao vazduh.

Posle minut, dva iznesite ga i držite pored otvorenog prozora da udahne nekoliko puta hladni spoljni vazduh. Kod većine dece napad skoro trenutno prolazi. "Fora" je u nagloj promeni temperature i vlažnosti vazduha, pa dolazi do popuštanja stisnutog grkljana. Dete se obično potom smiri, neretko nastavi da spava ili se oraspoloži. Sada ima vremena da se polako kontaktira pedijatar koji će odlučiti o daljem tretmanu. Ako ovaj postupak ne „upali", treba savladati strah i povesti dete lekaru.

Kada se mora kod lekara što pre?

Retka, ali i veoma opasna upala grkljana je posledica infekcije jednom bakterijom (Haemophilus influenzae) koja se brzo razmnožava u grlu i dovodi do dramatičnog otoka baš onog dela koji pri gutanju zatvara grkljan (epiglotis). Otečeni epiglotis sužava ionako mali prostor za prolazak vazduha, pa se dete zaista guši. Deo bakterija i bakterijskih produkata prodire u krvotok i izaziva veoma visoku temperaturu.

Odmah morate kod lekara ako:

- Dete ima visoku temperaturu (preko 39 stepeni). Ako se desi da se stridor i visoka temperatura jave skoro istovremeno, ne treba čekati. Važno je utvrditi da li se radi o pomenutoj opasnoj formi bakterijskog zapaljenja grkljana (epigotitis) koji traži neodložnu antibiotsku terapiju "jakim" antibioticima koji se isključivo daju kroz venu da bi što pre delovali.

- Dete počinje da plavi oko usana i izgleda veoma loše. Ovo je siguran znak da ne stiže dovoljno kiseonika u detetov organizam, pa mu je potrebna hitna terapija.

- Dete teško i ubrzano diše. Ovo mučenje pri disanju (koje se stručno naziva dispnea) se veoma lepo vidi kada se dete skine. Međurebarni prostori se ugibaju (uvlače), kao i jamica ispod brade (na sredini gornjeg dela grudnog koša). To je posledica ogromnog napora koji ulažu mičići koji učestvuju u disanju da proteraju vazduh kroz suženi deo disajnog puta.

Kašalj i laringitis

Kašalj je redovni pratilac zapaljenja grkljana. On nastaje zbog oštećenja sluzokože koja je zbog prisustva virusa ili bakterija "ogoljena", pa se lako nadraže krajevi malih nerava koji su, kada je dete zdravo, dobro ušuškani u neoštećenoj sluznici. Nadraženi nervni završeci pokreću refleks kašlja, a zbog ovog neproduktivnog, upornog (suvog) kašlja se već načeta sluznica dodatno ogoli, a već oštećene glasne žice postaju još otečenije. Sve ovo izgleda veoma dramatično: dete teško diše, nekada se čini da se bori za svaki udah, često promuklo i dugotrajno kašlje, a kao „po pravilu" sve se najčešće dešava noću, tako da obično dete i roditelji završe u nekoj od dežurnih bolnica.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar