Poslednji rezultati PISA testiranja u Srbiji pokazali su da je većina učenika trogodišnjih srednjih škola funkcionalno nepismena. Zašto je to tako i šta bi mogla da budu potencijalna rešenja, govorili su pisac i profesor književnosti Nenad Gugl i profesorka srspkog jezika i književnosti Jelena Kručičanin.
"Uzroci su složeni, nikad to nije samo jedan razlog. Šta je tu problem? Čovek je sposoban kao i u prirodi što imamo plimu i oseku. Oseka znači da ste plitki i pokrivate veliku površinu i takva je nažalost danas naša omladina i naši đaci. O mnogo stvari znaju pomalo, ali vi ako nemate tu plimu da se udubite oko nekog pitanja, neke teme, onda vi ostajete taj plićak, i onda život i životne krize lako mogu da vas pregaze. To je problem danas što mladi ne shvataju koliko je znanje bitno za život jer jednostavno kada krenu u koštac da se hvataju sa problemima, krizama samopouzdanja, sa lošim međuljudskim odnosima ili poslovima, oni neće biti dovoljno naoružani, spremni. Razlozi za to su razni, od tog mobilnog telefona koji nam je svima pred očima, vidimo koliko vremena krade našoj deci, ima tu i konstruktivnih stvari, ali njih uglavnom privlače gluposti. Tako da se i porodica malo razlabavila, ne bih nikoga da osuđujem, ima mnogo razloga i za to, vreme se ubrzalo, ali to nije opravdanje. Razloga možda ima, ali zapravo ne bi trebalo da to pravdamo", rekao je Gugl u emisiji "Jutro" na TV Prva.
Na pitanje da li to ima veze sa činjenicom da deca manje čitaju, prof. Kručičanin kaže:
"Pitanje je šta podrazumevamo pod tim manje ili više čitaju, da li je čitanje samo čitanje lektire i književnih dela ili je svaki oblik čitanja, s obzirom da je danas brza komunikacija, čitanje je i čitati poruke na telefonu itd. Ja bih bila oprezna kada bih rekla da se danas manje ili više čita".
Nenad Gugl takođe je mišljenja da se može čitati na razne načine.
"To čitanje o kome govorite je deo savremenog sveta, možete čitati na različite načine. Prvak u školi pročita reč slovo po slovo, ali nema smisao, značenje. Imate mnoge ljude koji tako čitaju, imate ljudi koji čitaju tekst tako što sve shvataju bukvalno. Viši nivoi su kad čitate između redova, a najviši nivo je kada imate sposobnost da napravite transfer u svoj život i rešavanje nekih problema. Postoje živa i mrtva znanja, mrtva znanja su ona koja ne služe čoveku. Tako je i kod ljudi, onaj koji je unutra prazan, istrošen, uplašen, on je ’mrtav’", slikovito je objasnio.
Godinama unazad se govori i o tome da se fond reči kod dece smanjio, a profesorka Kručičanin otkriva šta se iza toga krije.
"Brzina komunikacije, vi sada imate mogućnost da jako brzo i lako komunicirate, da poruku brzo prenesete. Samim tim ta brzina dovodi do toga da poruka može da bude i kraća. Samim tim, vi nemate potrebu da produbljujete svoju misao nego idete na instant poruku koja je vrlo jasna - ne znam, znam, da, ne".
Ona smatra i da na sve pomenute probleme utiče i emocionalni razvoj.
"Ja sam potpuno sigurna da je i te kako važan, da utiče, da smo nekako taj emocionalni deo skrajnuli, da smo se nekako fokusirali na osećanje sreće i zadovoljstva, a nažalost, život nije samo sreća i zadovoljstvo. Fokus i od roditelja, porodice, pa dalje kroz školovanje, ide na to da li je dete zadovoljno ili nije, tako da čini mi se da je vreme da počnemo ozbiljno da se bavimo i emocionalnom pismenošću, to je svakako jedan splet različitih aspekata".
Profesor Gugl ipak smatra da treba da pogledamo i sebe, ne samo učenike.
"Mi smo postali površna generacija, ne govorim samo o našim đacima, hajde malo i nas da pogledamo, i mi smo postali površni zbog tog mobilnog telefona. Čim ste vi površni, pa čak i u emocionalnom smislu, onda polako postajete nesposobni za dublje odnose – ljubavne, prijateljske, poslovne, vidite sada koliko je to sve bitno. Da ne bude sve crno, moram da kažem da su naši mladi ljudi neverovatan potencijal, i čovek je generalno neverovatan potencijal, to je jedno biće koje kada se sve zavrti u njemu, emocije, misao, duh, rezultati mogu da budu čudo. Mislim da sve može da se promeni brzo ako bi se malo više brinulo o tome", poručio je za kraj.
BONUS VIDEO: