Rezultati PISA testiranja, na osnovu kojga se analizira kvalitet obrazovanja prvih razreda srednjih škola, pokazali su da je čak 40 odsto đaka u Srbiji funkcionalno nepismeno.
"Pisa testiranje u kojem naš obrazovni sistem učestvuje sa velikim brojem obrazovnih sistema u svetu i njegov osnovni cilj je da vidimo koliko naša deca umeju da primene znanje stečeno u svojim školama. Znači, ne samo nabubano znanje nego funkcionalno i primenjeno znanje", pojasnio je u emisiji Jutro na TV Prva prof. dr Branislav Ranđelović direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Komentarišući ove rezultate, on je istakao da je "to samo jedan od podataka, teško je na osnovu jednog broja suditi o svemu".
Prof. dr Ranđelović pomenuo je da su na ovim testiranjima obično najbolji istočni obrazovni sistemi Singapura, Hong Konga, Kine, Tajvana i Koreje, dodajući da mi najviše volimo da se poredimo sa sistemima u regionu.
"Mi volimo da se poredimo sa zemljama regiona, uvek su Slovenci i Hrvati malo bolji od nas, ostali su tu s nama ili lošiji od nas i mi radimo zajedno u svim tim sistemima jako blisko na promenama", rekao je on i dodao da smatra da su deca u najboljim sistemima manje opterećena, tj. da imaju manji broj predmeta i na funkcionalniji način stiču znanja.
Profesor srpskog jezika i književnosti, prof. Vladimir Milojević, rekao je da "činjenica današi učenici iz godine u godinu imaju sve slabiju funkcionalnu pismenost nije nova, ona se ne događa samo poslednjih godina, ja bih rekao poslednju deceniju, možda i više", a razlog tome, kako kaže, nisu učenici niti nastavnici, već obrazovni sistem koji je zreo za ozbiljnu reformu.
Prof. Milojević ističe da su učenici pretrpani velikim brojem predmeta i zahteva na koje ne mogu da odgovore.
"Opšte obrazovanje je neophodno, svako iz srednje stručne škole, iz gimnazije mora da izađe sa opštim obrazovanjem, ali u današnje vreme imati 18 nastavnih predmeta u gimnaziji ili srednjoj stručnoj školi, iskoristiću jednu grubu reč, ali to je zločin prema učenicima. Sedeti od ponedeljka do petka po sedam časova, od osam do dva, to je gotovo čitavo jedno radno vreme. To je ogroman pritisak na učenike, gde tu ostane prostora za vannastavne aktivnosti? Deca više uče, a rezultati su lošiji, zapravo mi imamo učenike koji imaju ambicije da budu odlični i njima zaista ostaje malo vremena za privatni život i vannastavne aktivnosti."
Profesor sprskog jezika istakao je i da se deca loše izražavaju, te da je potrebno više časova jezičke kulture.
"Ima mnogo mana u načinu na koji koriste naš jezik i moram da vam kažem da je situacija sa svakom generacijom sve gora i gora. Sad dolaze učenici u prvu godinu maltene nemušti, vi ih ne razumete šta pričaju, imaju problem sa artikulacijom, sa izgovaranjem pojedinih glasova, da ne govorimo o leksičkom fondu. Kad ih pitate za nekakav utisak, kako im je bilo na ekskurziji, kako su se proveli, kada je u pitanju bilo kakva govorna vežba gde ih navodite da bogate svoj leksički sistem i da govore, oni će vam sve svesti na tri reči, super, strava, ekstra, fantastično.
Činjenica je i da sve teže i slabije razumeju književna dela, naročito klasična književna dela. Nama nedostaje više časova jezičke kulture, to je ono zbog čega nam učenici izlaze funkcionalno nepismeni, zašto nisu u stanju da popune jedan najobičniji obrazac, pa kada odu na fakultet postanu nemušti pred onih ŠV obrascem čuvenim, ne znaju kako ga treba popuniti", poručio je prof. Milojević.
Prof. dr Ranđelović uporedio je obrazovni sistem od pre nekoliko decenija i danas, istakavši šta je glavna razlika.
"Od maturanata gimnazije se očekuje da pročitaju oko 6.000 strana knjiženih dela, vratite se u vreme kada ste bili u srednjoj školi, jedino što je nas tada krasilo su bili disciplina i posvećenost, tada smo mnogo više slušali naše nastavnike i roditelje, mnogo predanije prilazili svakom zadatku u školi".
BONUS VIDEO:
(Prva/Yumama/N. Z.)