Zašto ne treba da terate dete da deli igračke: Iznenadiće vas kako ono to razume i kakav efekat može da ima

Roditelji se odmalena trude da nauče decu da dele sa drugima, a ponekad ih čak i teraju da pozajme igračku drugaru, čak i kada mališanu vidno nije do toga. Namera roditelja je uvek dobra, međutim, Kerol Zivin i Rona Silverbuš, autorke koje se bave dečjom psihologijom, smatraju da mame i tate ipak ne treba da teraju decu da dele igračke.

Zivin i Silverbuš nisu protiv toga da učite dete da deli stvari sa drugima, samo smatraju da treba sačekati da dete bude spremno da deljenje vidi kao brižan gest, a ne kao da neko želi da mu uzme igračku.

"Ne očekujemo od šestomesečne bebe da hoda, dok dvanaestomesečna može, ne može jednogodišnje dete da koristi reči kao dvogodišnjak, a opet, od trenutka kada počnu da uzimaju stvari u ruke, mi im govorimo da dele. Pogrešno mislimo da svet razumeju bolje nego što ga zapravo razumeju, a koncept deljenja im je u todlerskom uzrastu jednostavno neshvatljiv", kažu one.

Zašto mala deca nisu spremna da dele

U ovom, vrtićkom uzrastu, deca još uvek ne znaju da su oni individue, već još uvek testiraju tu ideju, ali za početak svoju ličnost vide kao odvojenu time što nešto "poseduju". Ove stručnjakinje ističu da kada deca nešto zgrabe, bilo igračke ili grickalice i žele sve to za sebe, ne rade to zato što su sebična, već samo testiraju tu ideju da su oni individue.

Da bi sve bilo malo komplikovanije, todleri ne razumeju da stvari mogu da pripadaju i drugima, a ne samo njima, pišu Zivin i Silverbuš za parents.com.

Takođe, tu je i koncept vremena koji mališani još uvek ne razumeju, pa kada im nešto uzmete iz ruku, oni misle da je to zauvek. Zbog toga ne pomaže ni "hajde, daj drugu igračku na pet minuta, pa ćeš posle opet ti da se igraš".

Osim toga, tu je i kontrola impulsa. Deca todlerskog uzrasta razmišljaju ovako: "Ako ga želim, moje je. Ako sam ga koristio juče, moje je. Ako mogu da ga uzmem od tebe, moje je". Ove dve stručnjakinje ističu da deca žele ono što žele kada to žele, a ako se u tu kombinaciju ubaci još jedno dete, igračka ili odrasla osoba koja priča o deljenju, nastane prava zbrka.

Neki roditelji će sada možda reći da njihovo dete nema problem sa deljenjem, te da im rado pruža igračku kada se igraju. Međutim, one ističu da je sve to deo pomenutog "eksperimenta" koji deca sprovode, te da će ovu socijalnu i emocionalnu veštinu usavršavati u narednih godinu dana, sve dok razvoj mozga, socijalizacija i želja za prijateljima ne dovedu do toga da iskreno požeil da deli.

Na kraju, one ističu da teranje dece da dele igračke pre nego što su na to spremni – što je obično negde oko treće godine života – može da bude kontraproduktivno. "Niko ne voli da mu se oduzmu stvari, posebno kada ne razume zašto se to dešava. Deljenje tako može da postane loša reč, čin deljenja nešto što će dete želeti da izbegne, a onda će 'sebičnost' potrajati duže".

BONUS VIDEO: