Svaka zemlja ima određeni obrazovni sistem, a istraživanja pokazuju da skandinavske škole u mnogo toga prednjače i izdvajaju se. Evo kako se školuju deca u Norveškoj:

Osnovna škola

Klinci odmah posle vrtića idu u prvi razred, gde se za njih, zapravo, ništa mnogo ne menja. Deci se takođe usađuje sloboda želja, misli i kretanja. Sistem ocenjivanja ne postoji do 7. razreda. Nema ponavljanja, čak ni za one učenike koji su najviše lenji – njih nadgleda individualni nastavnik koji će pokušati da shvati razlog lošeg napredovanja i pomoći mu da unapredi svoje znanje.

Timsko učenje

U norveškim školama se praktikuju okrugli stolovi od 5 ljudi. Tako se ličnost svakog deteta razvija u interakciji sa drugom decom. Recimo da danas uče slovo O – jedna grupa ga zapisuje u svesku, druga ga vaja od plastelina, treća pravi Lego figuricu.

Maturski ispit nije za svakoga

Dobro ili ne, odlučite sami. Ali u višim razredima za norveške maturante maturski ispit je predviđen samo selektivno i nemoguće je unapred znati ko će izvući žreb. Sekretarijat ispita objavljuje liste 2 dana unapred. Moraju da izaberu po dva predmeta sa liste: informatiku, matematiku (usmeno i pismeno), ekonomiju i engleski jezik. Na završnom času će im se dodati norveški i jedan predmet po izboru.

Školske godine

Deca idu u školu od 6 godina. Početna faza je ocena 1-7, a zatim prosek 8-10. Da li će nastaviti da uči u srednjoj školi ili ne, dete bira po volji, tamo ga čekaju specijalizovani predmeti u izabranoj specijalnosti. Ukupno, godine dete se školuje 13 godina.

Roditelji se ne mešaju u proces

Nećete uspeti da kažnjavate i grdite svoje dete zbog lošeg uspeha posle škole. Ako to postane poznato nastavnicima, oni će vam poslati posebnu službu na proveru. Pažljivo će se proučavati uslovi deteta: da li ima svoju sobu, šta jede, ima li nasilja u porodici.

Boravak u prirodi

30 minuta dnevno potrebno je biti na svežem vazduhu - to je dobro za zdravlje. Isto pravilo važi i u norveškim školama: na velikom odmoru sva deca idu u šetnju, gde intenzivno troše energiju posle ručka. Učitelj ih zove nazad u čas – jedan zvižduk i deca su već poređana. U porodicama, po pravilu, rade oba roditelja, pa je u kratkim danima, kada ima malo časova, obezbeđen i dodatni školski program.

Studiranje bez prijemnog

Malo ljudi može ostati u takvom obrazovnom sistemu bez profesije ili posla – svi su Norvežani zaposleni. Na primer, da biste upisali koledž ili univerzitet, potrebno je samo pokazati diplomu srednje škole. Ne postoje druge vrste prijemnih testova.

(Yumama)

BONUS VIDEO:

U toku trajanja nastave u svim osnovnim i srednjim školama, obezbeđeno je prisustvo školskog policajca. Da li će to uticati na bezbednost i osećaj sigurnosti? Kurir TV