Lenji, impulsivni, neraspoloženi... Kako razumeti tinejdžere?

Pre nekoliko godina, Frensisin 16-ogodišnji sin slupao je automobil, dok se samo nekoliko godina pre toga njen drugi sin vratio od druga ofarban u zeleno. Tada je Frensis Džensen, neurolog na Univerzitetu u Pelsivaniji pokušala da  pronađe razlog za čudno ponašanje svojih tinejdžera, te je počela da istražuje tinejdžerske misaone procese.

Garderoba razbacana po celoj kući, izgubljene stvari, prljavi tanjiri ispod kreveta… Zašto moj tinejdžer ne vodi računa o higijeni i svojim stvarima?

Za urednost je potreban sofisticiran nivo kognitivne kontrole, a način na koji je tinejdžerski mozak povezan znači da njihovo planiranje i nije baš dobro. Delovi mozga međusobno su povezani preko sinapsi, baš kao električne žice. Ta izolacija je zapravo masna supstanca mijelin, koja nastaje tokom vremena. Proces traje godinama, a počinje u zadnjem delu mozga i polako se pomera napred. Poslednji delići mozga koji treba da se povežu su čeoni, odnosno prednji iliti frontalni, i prefrontalni korteksi, gde se kontrolišu uvid, empatija i preuzimanje rizika. To znači da će vrlo pametni adolescenti raditi veoma glupe stvari na impulsivan način. Organizacija za većinu tinejdžera ne predstavlja prioritet. Oni imaju druge stvari koje ih brinu, a neuredni su jer ne daju sebi dovoljno vremena da srede stvari pre nego što započnu nešto drugo.

Zašto je moja ćerka stalno ljuta, a čini se, posebno na mene?

Zbog mnogo stvari koje se još uvek ne uklapaju u njihovom mozgu, tinejdžeri mogu da budu isfrustirani zbog mnogih situacija. Rizično i impulsivno ponašanje se ispoljava zbog toga što još uvek nemaju pristup svojim frontalnim moždanim režnjevima, pa se javljaju promene raspoloženja i bes. Većina roditelja na takvo ponašanje odgovara na isti način. Međutim, kada bi razumeli šta se dešava u mozgu njihovog pubertetlije, roditelji bi možda imali više strpljenja i pronašli način da i sami zaustave svoje impulsivne reakcije. Pokušajte da ostanete bliski sa svojim detetom, čak iako se ono opire. Uvek izbrojite do deset i razmislite dva puta. Ovo je period kada bes može da bude paravan za depresiju i druge anksiozne poremećaje.

PageBreak

Osećam da me moje dete isključuje iz svog života. Zašto ne želi da razgovara lepo sa mnom?

Tinejdžeri su u godinama kada otkrivaju svet oko sebe na drugačiji način i kada se susreću sa brojnim novinama, te je normalno da će se malo povući. Oni treba da postanu nezavisni, ali mi živimo u vrlo kompleksnom svetu, i nijedna druga tinejdžerska generacija u istoriji nije imala toliki podsticaj i nije bila toliko izložena svim potencijalnim stresovima koje uzrokuje internet. Zbog toga, roditelji treba da budu na oprezu i da se trude da održe odnos sa njima. Ja sam, na primer, volela vožnje u kolima, jer u toj situaciji nedostatak kontakta očima dosta olakšava započinjanje razgovora o osetljivim stvarima.

Zašto moj tinejdžer kasno odlazi na spavanje?

Za ovaj problem postoji biološka osnova. Kod mnogih drugih vrsta sisara, kao recimo kod beba glodara, obrasci spavanja se menjaju u periodu adolescencije. Od puberteta do kraja tinejdžerskog doba, biološki sat je zapravo programiran tako da se na spavanje odlazi i budi tri do četiri sata kasnije od odraslih. To je problem, jer deca budu relativno nenaspavana kada ih probudite u osam ujutru. Ovo je, takođe, nešto o čemu bi kao društvo morali da razmislimo, a posebno bi to trebalo da razmotri obrazovni sistem, jer nedostatak sna svakako ne pomaže tinejdžerima da obavljaju svoj najvažniji zadatak, a to je da idu u školu. Ovo bi takođe mogao da bude i razlog za preveliku impulsivnost, jer jačanje sinapsi je otežano ako je mozak lišen sna.

Moj tinejdžer uopšte nije zainteresovan za školu. Kako da ga motivišem da više uči?

Za većinu tinejdžera mnogo je zanimljivije igranje video igrica ili Fejsbuk nego domaći zadaci. To je problem koji svi uočavaju u današnjem modernom svetu, ali ozbiljna demotivacija može biti simptom učenja ili problema obrade informacija. U tom slučaju, tinejdžerske godine su idealno vreme za dijagnozu bilo kakvih problema i rada na istim kako bi se unapredili kvaliteti, ali i slabosti. Tinejdžerski mozak ima više sinaptičkih veza nego mozak odraslih, jer svaka nova informacija koju mozak primi, stvara nove sinaptičke veze, čija je funkcija da memorišu određeni podatak. Ljudi su verovatno uvereni da je za njihov kapacitet akademskih dostignuća presudan najraniji uzrast, ali to se dramatično može promeniti u periodu adolescencije.

Zašto tinejdžeri mogu da idu bez jakne, čak i po hladnom i vlažnom vremenu?

Ne mislim da postoji biološka osnova za ovo. To bi mogao da bude primer njihovog nedostatka izvršne funkcije zajedno sa impulsivnim ponašanjem – oni ne planiraju unapred. Njihovi prioriteti nisu u skladu sa zdravim razumom, to će tek da postanu. Takođe, tinejdžeri će učiniti mnoge čudne stvari kako bi se ukolpili u masu vršnjaka ili ih čak zadivili.  

Moj tinejdžer stalno igra video-igrice. Kakav uticaj one mogu imati na njegov mozak?

Video-igrice su još jedan izvor stimulacije na koju tinejdžerski mozak reaguje. Ali kako njihov mozak mnogo jače reaguje na stres od mozga odraslog čoveka, oni moraju da nauče da ono što rade i vide u video-igri stave u drugačiju perspektivu. Kao što sam već rekla, frontalni režnjevi odraslih su spojeni, pa samim tim u svemu možemo da budemo umereni. Ako je okupiranost video-igricama kod tinejdžera tolika da on više i ne komunicira sa pravim ljudima, onda je to problem. Moždane ćelije dece koja intenzivno igraju video-igrice iste su kao kod kockara, jer stvaraju jednu vrstu zavisnosti.

Kako da pazim na mentalno zdravlje svog tinejdžera?

Potrebno je da ostanete povezani sa njim. Konzistentni socijalni problem mogu značiti da možda postoji anksiozni poremećaj ili neki drugi problem, kao što je depresija, koja sve češće počinje da se pojavljuje u ovom uzrastu. Bipolarni poremećaj i šizofrenija se njačešće javljaju pred kraj tinejdžerskog doba i ranim 20-im. Zato, kada se deca povuku u sebe, dobiju višak kilograma ili ih naglo izgube, kada se zapuste i ne vode računa o svom izgledu, roditelji treba da budu svesni, jer bi to mogao da bude prvi znak nekog dubljeg problema. Ironično, u ovim godinama ako deca imaju bilo kakav psihički problem, njihovi vršnjaci neće to primetiti ili razumeti kao šro bi odrasli, baš zbog toga što nemaju razvijene veštine empatije.