- Kristina Galić kaže da se upis u školu odlaže samo kada za to postoji realan razlog, najčešće zbog razvojnih odstupanja ili smetnji kod deteta.
- Navodi da je danas više dece sa odloženim polaskom nego pre deset godina, delom zbog boljeg prepoznavanja autizma, disleksije i ADHD-a.
- Kao važne uzroke ističe rano i preterano izlaganje ekranima, ali i roditeljski stil života koji menja način odrastanja dece.
Nova školska godina je počela, ali nisu baš svi prvaci seli u školske klupe. Naime, svake godine za određen broj dece se odloži upis u školu, ukoliko za tim ima potrebe, tj. ukoliko dete ima neke razvojne smetnje ili slične probleme zbog kojih stručnjaci promene da je potrebno da se odloži polazak u školu.
"Deca odlažu školu odnosno roditelji deci odlažu školu zato što kod deteta postoji određeno odstupanje. Škola se ne odlaže zato što je nama tako lepo i zato što je detetu tako lepo i zato što je to tako super odložiti školu i ne krenuti sa svojom generacijom. Škola se odlaže kada postoji realan razlog za to", rekla je u videu koji je objavila na Instagramu master defektolog Kristina Galić, koja se deset godina bavi decom u spektru i njihovim roditeljima.
Ona je istakla da je broj dece kojima se danas odlaže upis u školu definitivno veći nego pre deset godina, a kao jedan od razloga za to navodi bolje prepoznavanje simptoma odnosno problema kod dece.
"Kada danas vrtimo film iz naše škole, znamo da je sigurno bilo i jedno dete sa autizmom, i jedno dete sa disleksijom i jedno dete sa ADHD-om i jedno dete sa sniženom inteligencijom koje nije bilo prepoznato, kojem nije data podrška i koje se tretiralo kao svako drugo dete i koje se možda nekada čak i izvrgivalo ruglu zato što ne ume da čita. Tako da, jedan broj te dece zaista jeste bolje prepoznat danas".
Galićeva je rekla da je i te kako vidno da danas imamo sve veći broj dece sa odstupanjima u razvoju, a onda je navela i šta su razlozi.
"To sigurno nije zato što mi kao stručnjaci volimo da delimo etikete deci. Stoga, razlog nije zato što mi volimo da lepimo dijagnoze, nego iz razloga što zaista postoji veći broj dece sa određenim problemom. Da ne zalazim u priču veći postotak, prevalenca autizma, hajde da se vratimo recimo na odrastanje dece, na način stimulacije dece, na vrtiće i puštanje ekrana u vrtićima, na puštanje ekrana svojoj deci. Pre nisu bili telefoni, mi ih nismo koristili, nismo gledali toliko te ekrane jer nismo imali toliko sadržaja i morali smo da se bavimo tim detetom, nije bilo šta drugo da mu ponudimo. 'Je l' ti dosadno? Šta da ti radim što ti je dosadno, moraš da se zaigraš sam'. Ili ti ja nešto pričam, ja ti nešto pevam, ja te vodim napolje, ja sa tobom nešto konverziram zato što nemam telefon u koji ću ja da gledam. Nije samo suština u davanju ekrana detetu, to je tek pogubno, ali i mi gledamo u ekrane i deca to vide od nas, deca vide kako se mi ponašamo".
Kristina je istakla da mnogi roditelji danas žele komfor i da se maltene ništa ne promeni u njihovoj svakodnevici kada dobiju dete.
"Mi želimo svoj komfor, da sedimo u kafićima, da jedemo večeru u restoranima, zašto ja toga da se odričem kad sam postala roditelj? Ja želim svoj komfor, tri letovanja za godinu dana, ja želim da idem i na zimovanje, kako moje dete da izdrži u tom avionu ili na tom putu? Pa, daj mu ekran, da mu prođe vreme. Znači, sve se promenilo".
Galićeva je podvukla da je tehnologija donela puno lepih stvari, "ali nemojte da se zavaravate da taj način i stil života koji se danas propagira da kada postaneš roditelj se ništa ne menja, da ti sve možeš da radiš isto kao što si radio i pre i da to nema nikakve reperkusije po tvoje dete, tu nemojte da se lažemo, ima i te kakve reperkusije po razvoj samog deteta".
Defektološkinja kaže da mnogi roditelji deci od najranijeg uzrasta daju ekrane, a onda se pitaju zašto sa dve godine nema pažnju i ne može da se zaigra samo.
"U čemu je problem? Do sada ste mu davali ekran, brzi sadržaj, sadržaj na gotovo, ne moram da imam ideju za igru, ne moram da stvorim simboličku igru, ne moram da smislim kako ću da sagradim grad, ne moram da crtam, pišem, razmišljam... Sve mi je ovde, sve mi je dato da ja gledam. E onda se naprasno setim 'e, u moje vreme ja sam se tako i tako igrao'. Da, zato što u to vreme nije bilo toliko izlaganja ekranima i nije bilo toliko da roditelji sami sebe izlažu ekranima dok dete to gleda".
Galić je na kraju istakla da je veći broj dece koja odlažu upis u školu posledica i boljeg prepoznavanje dece sa smetnjama, ali i izlaganja ekranima, stila života i načina bavljenja decom odmalena u porodici.
U galeriji ispod pogledajte i savete pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: