Verovatno ste se barem jednom zapitali da li će vaše dete biti sportista, naročito ako imate nekoga u porodici ko se bavi nekim sportom. Neke osobine mogu da se naslede, a da li je i sklonost ka sportu jedna od njih?
Pa, recimo da su atletske sposobnosti deteta delimično genetski određene, ali stvar je ipak malo složenija – evo šta sve utiče na to.
Šta znači biti atletski nadaren
Postoji više vrsta sportista, kao i atletskih sposobnosti, koje zavise od snage, brzine, kondicije, fleksibilnosti, koordinacije. Tako, na primer, fudbaleri imaju dobru kondiciju, kako bi mogli da izdrže celu utakmicu da trče, dok streljašima, recimo, koncidija nije toliko važna koliko im je bitna koordinacija ruka-oko.
I tip odnosno građa tela utiče na potencijalni uspeh u nekom sportu, pa je, na primer, košarkašima između ostalog važna visina.
Da li je atletizam u genima
Osobine koje su važne za sportiste, poput snage ili brzine, imaju jaku genetsku osnovu. Studije koje su proučavale sličnosti i razlike u sportskim rezultatima u okviru porodica, uključujući i na blizancima, pokazale su da geni između 30 i 80 odsto utiču na te razlike.
Studija objavljena 2016. godine, koja je rađena od 1997. do 2016. godine je pokazala da "najmanje 155 genetskih markera utiču na atletske sposobnosti", prenosi familyeducation.com.
Pre svega, snaga mišića koji se koriste za kretanje i vrsta vlakana od kojih su sačinjeni utiču na atletske sposobnosti deteta.
Spora i brza mišićna vlakna
Spora mišićna vlakna mogu da rade dugo, a da se ne umore, i za to su idealna za trčanje na duge staze i slične sportove. S druge strane, brza mišićna vlakna imaju brz eksplozivni momenat, ali se brzo umaraju, i za to su idealna kod sprinta i drugih sportskih aktivnosti za koje su potrebni snaga ili brzina na kratke staze.
Koja vlakna ima dete zavisi pre svega od gena koje nasledi od roditelja, a isto važi i za fleksibilnost, koja je važna, recimo, kod gimnastike i plesa. Studija je utvrdila da gen ACTN3 utiče na fleksibilnosti i rizik od povreda.
Građa tela i sport
Još kene stvari treba uzeti u obzir kada se razmatraju atletske sposobnosti deteta - poput visine, koja opet ima veze sa genetikom. Nevezano za određenu vrstu sporta, veće su šanse da dete ima uspeha u sportu ako je više građe.
I mesec začeća utiče na atletske sposobnosti
Nije baš sve ni u genima, pa se tako ispostavilo da i mesec u kojem je beba začeta može da utiče na njene buduće sportske sposobnosti. Studija objavljena u Međunarodnom žurnalu sportske medicine je pokazala da deca začeta u drugoj polovini zime imaju veće šanse za dobre atletske sposobnosti.
Ako se pitate kakve to ima veze, vodeći autor studije, klinički psiholog dr Gevin Sanderkok smatra da uticaj na to ima veća izloženost buduće majke vitaminu D u kasnijim mesecima trudnoće, što utiče i na bebu u materici.
Ono što svakako treba napomenuti je da na atletske sposobnosti deteta, dakle, genetika ima veliki uticaj, ali to nije jedino – veliki uticaj imaju okolina i životni stil, navike.
U tom smislu, ne može se reći da je dete sportiste i samo uspešno u sportu isključivo zahvaljujući genetici, već u tome veliku ulogu igraju i uslovi u kojima dete odrasta, način na koji je odgajano odmalena.
Ono što roditelji svakako mogu i treba da rade je da od malih nogu ohrabruju i podstiču decu da se bave sportom, zarad svog zdravlja, a svakako i da one koje sport vidno zanima podrže da jure svoje snove.
BONUS VIDEO: