Roditelji u šali često vole da kažu detetu "isti si otac" ili "ista si majka", a šta i kako deca nasleđuju od roditelja u emisiji "Jutro" na TV Prva objasnila je genetičarka Ivana Buzadžić.
"Svi vole da znaju šta nasleđujemo od majke, a šta od oca, ali to nije jednostavno pitanje. Mi nasleđujemo 23 hromozoma od jednog i 23 hromozoma od drugog roditelja, od toga imamo i polne hromozome. Devojčice nasleđuju jedan X hromozom od mame i jedan X hromozom od tate, a dečaci nasleđuju Y hromozom od tate i X hromozom od mame. Opet je ta mama nasledila svoje hromozome od svojih roditelja, tako da dete ima 50 odsto šanse da liči na kraju na baku i deku, sve zavisi od toga koji će geni doći do izražaja i koji će se eksprimirati. Gene ne možemo da menjamo, ali ono što menjamo je njihova ekspresija, odnosno koji je gen dominantniji, tačnije koja je dominantnija osobina", rekla je Buzadžić, pa dodala da nije neobično ni da dete liči na tetku ili ujaka.
"Obično devojčice liče na ujake, upravo zbog X hromozoma koji mama dobija od svog oca i taj dečak, tačnije ujak, koji je dobio X hromozom od mame. Sve zavisi, ako se ti geni na X hromozomima poklope sa jedne i sa druge strane, onda će dete ličiti na ujaka".
Kada je reč o dečacima, genetičarka kaže da se oni dosta razlikuju po pitanju nasleđivanja gena.
"Dečacima fali jedan X hromozom, oni imaju Y hromozom na kojem se nalazi mnogo manji broj gena, na X hromozomu se nalazi mnogo veći broj gena koji učestvuju u determinaciji više osobina, zato se dečaci mnogo razlikuju".
Genetičarka Buzadžić istakla je da se genetski materijal deteta ne menja, on je takav kakav je, ali ističe da život majke tokom trudnoće može da ima uticaj na gene.
"Kada govorimo o embrionalnom razvoju, jako je važno kako mama živi u trudnoći jer način života majke, način ishrane, stresne situacije, može dosta da utiče ne na genom, nego na epigenom i na to da li će doći do aktivacije nekih loših gena kod deteta koji će se kasnije ispoljiti".
Govoreći dalje o tome kako može da se utiče na ispoljavanje nekih gena, ona se dotakla i ishrane.
"Ishranom aktivirate ili inaktivirate neke gene. Ja uvek kažem da postoje tri lične karte, ona naša personalna, lična karta lekova i nutrigenetička lična karta. Kako mi treba da se hranimo da se eventualno neki problemi koji postoje u našoj porodici mislim na dijabetes tip 2, kog sve više ima u mlađoj populaciji, ne ispolje? Deca ne doručkuju, jedu brzu hranu, aktiviraju gene koji nisu dobri, vremenom će proizvodi tih gena da se gomilaju u telu i prave probleme, onda se javljaju mnoge bolesti", upozorila je.
Psiholog Martina Kvarantan Šmitran, inače i majka četvoro dece, ističe da kada je u pitanju genetika "dobili smo jedan kovčeg, međutim psihološke zapise mi dobijamo kroz vreme".
Ona je istakla da dete nasleđuje neke karakteristike i oca i majke, ali da je normalno i da postoji određena specifičnost, a zatim se dotakla i razlika između dečaka i devojčica.
"Na primer, dečaci s obzirom na njihov razvoj mozga nemaju toliko verbalne veštine. Ako ga pitate da vam opiše kako se oseća, za njega je to nemoguće, osim ukoliko se dečaku ne čita uveče, i tu dolazimo do epigenetike. Dečaci nemaju te verbalne sposobnosti za razliku od devojčica, kod kojih se u veoma ranom uzrastu može videti, već u vrtiću, da ona dođe i uteši, čak i vaspitača, ona preuzima tu ulogu".
Kvarantan Šmitran je istakla i da je uloga društva jako važna, te da kada deca krenu u školu dobijaju mogućnost da razvijaju i nadograđuju neke svoje veštine, čime se opet na neki način utiče na gene koje dete dobije.
BONUS VIDEO: