Da li su govorne mane stvar genetike?
Možda znate da ste smeđe oči dobili od majke, a plavu kosu od oca. Ali malo ljudi shvata da su govorni i jezički obrasci i sposobnosti takođe nasleđeni od roditelja. Razvoj naučnih i medicinskih istraživanja otkrio je da je moguće naslediti i predispoziciju ili sklonost ka govornim manama. Ovo funkcioniše na isti način na koji drugi rizici od razvoja stanja mogu biti nasledni, kao što su dijabetes ili bolesti srca.
Kao i u slučaju drugih zdravstvenih stanja i zdravstvenih problema, što se više zna o genetici pojedinca, to je više mogućnosti da se praktikuje prevencija i bude proaktivan.
Odlazak kod logopeda je najbolji resurs kada je u pitanju podrška razvoju govornih i jezičkih veština, kao i jačanje i poboljšanje ovih veština tokom vremena.
Lekari, naučnici i patolozi govornog jezika rade zajedno kroz istraživanje kako bi identifikovali specifične genetske faktore koji su povezani sa razvojem komunikacijskih poremećaja. Istraživači su već identifikovali više od 400 gena povezanih sa oštećenjem sluha, a istraživanja su u toku kako bi se ustanovile specifične genetskeveze sa takvim poremećajima komunikacije kao što su mucanje, poremećaji glasa i poremećaji ekspresivnog i receptivnog jezika, piše portal Great Speech.
Koje vrste govornih poremećaja su nasledne?
Čini se da je nekoliko tipova poremećaja govora i jezika blisko povezano sa genetikom:
1. Specifično oštećenje jezika - Specifično oštećenje jezika (takođe poznato kao SLI) je vrsta komunikacijskog poremećaja koji ometa razvoj jezičkih veština deteta koje nema gubitak sluha. Može uticati na sposobnost deteta da govori, sluša, čita i piše. Specifična jezička oštećenja se takođe često nazivaju kašnjenje u jeziku, razvojni jezički poremećaj ili razvojna disfazija. Istraživanja su pokazala da čak 50-70% dece ima najmanje jednog člana porodice koji je zahvaćen istim poremećajem.
2. Mucanje - Poremećaj tečnosti govora koji narušava redovni tok govora. Pojedinci koji mucaju znaju šta žele da kažu, ali imaju poteškoća da izgovore reči. Nedavna istraživanja su pokazala da genetika može igrati ulogu u barem nekim slučajevima mucanja.
3. Dislalija - To je poremećaj artikulacije o kome govorimo ako dete ne izgovara pravilno određeni glas ili više njih u uzrastu kada se očekuje pravilan govor. Ovo su među najčešćim poremećajima komunikacije kod dece. Dete ima poteškoću da izgovori određene glasove, najčešće su to R i L. Sve je više dokaza koji sugerišu da postoji genetska osnova za razvoj poremećaja zvuka govora.
4. Govorna apraksija - Obično prisutna od rođenja i utiče na sposobnost deteta da planira i proizvodi specifične zvuke slova kroz pokrete artikulatora, često čineći govor nejasnim ili teškim za razumevanje. Identifikovana je specifična genska mutacija (FOKSP2) koja povezuje članove porodice sa apraksijom.
Zašto je važno razumeti ulogu genetike u problemima s govorom?
Baš kao što je istina u mnogim delovima života, što više informacija imamo, to možemo biti proaktivniji. Razumevanje medicinske istorije vaše porodice može pomoći u donošenju odluka o preventivnim praksama i nezi. Kada se posmatra porodična medicinska istorija, poremećaji govora i jezika nisu uvek uključeni. U stvari, porodična istorija poremećaja komunikacije možda neće izgledati relevantno dok se vaše dete ne sastane sa logopedom.
Ako ste svesni poremećaja komunikacije među članovima porodice, rana prevencija i intervencija mogu dati vašem detetu optimalnu šansu da razvije jake i zdrave komunikacijske veštine. Veoma je važno da razgovarate o svim porodičnim zdravstvenim problemima koji mogu biti genetski sa zdravstvenim radnicima radi svesti i kako bi se mogle preduzeti preventivne mere.
Saveti za roditelje:
1. Izbegavajte igru okrivljavanja - Nemojte trošiti vreme na osećaj krivice ili loše ako se borite (ili ste se borili) sa poremećajem komunikacije i možda ste preneli genetsku predispoziciju na svoje dete. Usredsredite se na podršku svom detetu dok uči i raste i ohrabrujte ga svojim komunikacijskim veštinama gde god da se nalazi.
2. Pronađite kvalifikovanog logopeda - Obratite se stručnjaku za savet, prevenciju, pomoć, za odgovor na pitanja. Samo od stručnog lica možete dobiti odgovarajuća rešenja.
3. Rana intervencija - Ako ste zabrinuti za razvoj komunikacijskih veština vašeg deteta, rana intervencija je neophodna, bez obzira da li postoji genetska veza ili ne. Ne može se preceniti važnost započinjanja govorne i jezičke terapije što je ranije moguće, posebno kada postoji porodična istorija poremećaja u razoju govora.
(Yumama/T.A.S.)
BONUS VIDEO: