Svaki roditelj želi da njegovo dete bude pametno, aktivno i samouvereno, pa se trude kroz razne metode da pomognu detetu da razvija inteligenciju. U proučavanju popularne psihologije, roditelji često prerano nastoje da razviju u svom detetu kvalitete koji nisu karakteristični za njegov uzrast.
Dečji neuropsiholog iz Rusije, Ljudmila Ferapontova istakla je na šta zaista treba obratiti pažnju u različitim fazama razvoja dece:
"Svaki odgovoran roditelj zna frazu "Posle tri je kasno". Mnogi veruju da ako učite dete korisnim znanjem iz prve tri godine života, onda će sigurno početi da se razvija aktivnije. Pa šta je prekasno da se uradi posle tri godine? U svakom uzrasnom periodu dete je osetljivo na određenu razvojnu varijantu. Beba treba da oseti stvari oko sebe. Ako do 3. godine to nije bilo dovoljno, onda će biti problema sa razmišljanjem, jer do treće godine sve što dete oseća, miriše, pokušava je njegovo razmišljanje."
Ljudmila Ferapontova uverava da obrazovne igre na telefonu ne mogu u potpunosti pomoći detetu u razvoju. Ono treba da bude u senzornom okruženju gde može da se upozna sa svim raznovrsnim senzacijama.
Da li je detetu potrebno neko posebno senzorno okruženje ili je dovoljno da kopa po pesku?
"Često na mreži nailazim na komentare iz kategorije "pre smo skakali preko kreveta, zalivali iz kante za zalivanje, a sada je senzorna integracija". Čini se da je smešno, ali je potrebno razdvojiti dve grupe dece. Oni koji uspeju da se razviju svuda, ali postoji još jedna grupa dece koja imaju malo energetskih resursa. Ove bebe zaista ne mogu da izdrže veliko senzorno opterećenje. To znači da se mentalni procesi u svojoj strukturi tako serviraju, formiraju na ovaj način. Ovoj grupi su potrebni posebni uslovi."
Doktorka je istakla da je važno na vreme primetiti da li kod beba nedostaje interakcija. Da li nas gledaju u oči, smeju nam se, uče prve reči, "guguću"... Ako se negativni trendovi u razvoju primete na vreme, odnosno do treće godine, onda se mogu ispraviti. Tome mogu doprineti i lekari specijalisti i sami roditelji.
Koji su još starosni periodi koji zahtevaju posebnu pažnju?
"Do 3-4 godine treba da vidimo da dete dobro razume svoje telo i da ga nekako poveže sa sobom. On razume "da sam to ja". Na primer, dete se mnogo igra sa ogledalom, upoređuje ovu sliku sa sobom. Posle pet godina, dete počinje da konsoliduje sve akumulirano znanje - pojavljuje se jaka slika, formira se složenija percepcija, na koju se kasnije vezuje reč."
Dete formira sliku i dovor, a šta je sledeće: "Dalje ćemo razvijati slušno-govorno pamćenje i pažnju. Ovo je važno za predškolce. Ako veština nije formirana pre 7. godine, onda će biti teško u školi. Priprema deteta za učenje nije teška ako sve radite progresivno."
Da li je tačno da su predškolske veštine važne? Da li je moguće nadoknaditi izgubljeno vreme?
"Neke stvari definitivno možemo da dobijemo. Na primer, mnogi ljudi brinu zbog lošeg rukopisa. Na osnovu volje, kontrole, samoregulacije, mozak će nam omogućiti da to popravimo. Ako se faktor već formirao, biće potrebno nekoliko godina da se ispravi."
Takođe, dečiji neuropsiholog je primetio da ne treba grditi dete zbog loše ocene u dnevniku.
"Na kraju krajeva, ako je ovo rezultat koji je postigao sam, onda je sve u redu. Može se osloniti na postojeće znanje i, ako je potrebno, poboljšati ga. Ali ako terate dete da radi domaći zadatak do kasno u noć, stalno ga stimulišete da uči samo zbog dobrih ocena“, to može dovesti do mentalnog preopterećenja."
"Uz dužnu pažnju, razvoj deteta će biti uravnotežen i blagovremen. Glavna stvar je da ne zaboravite: spoljni svet je mnogo zanimljiviji i informativniji u poređenju sa obrazovnim igrama na računaru."
(Yumama)
BONUS VIDEO: