Dete od 4. do 7. godine

Odrastajući, postajaće sve spretnije i aktivnije, sa sve izraženijim ličnim stavovima i sopstvenim vrednostima. Iako su ovi stavovi podložni promenama i velikim delom pod uticajem vršnjačke grupe, oni postepeno postaju sve značajniji deo njegove ličnosti.

Nekoliko karakterističnih i mogućih, ali po intenzitetu ne uvek burnih faza u ovom periodu su:

*Faza egocentrizma. Rani predškolski period je vreme pojačanog egocentrizma. Dete misli i očekuje od odraslih da imaju isto mišljenje kao što je njegovo. Usmereno je isključivo na svoje potrebe, bez primese empatije. Nema osećaj da neku svoju tvrdnju treba da dokaže, niti tu tvrdnju potkrepljuje činjenicama kako bi i druge ubedio u svoje mišljenje. Na pitanja: "Zašto?" daje odgovor "Zato", i veruje da je to dovoljno. 

*Faza negativizma. Deca koja imaju fazu negativizma pokazuju otpor prema svemu što kažete. Sve im je bezveze, ne slušaju nikoga, stalno testiraju vaš autoritet...

Istovremeno, moguće je da na nekom drugom mestu (obično je to vrtić, a u kasnijem uzrastu škola), za istu decu govore sve najbolje, odnosno, da su to deca za primer, i da sa njima niko nema ni najmanjih poteškoća. Odakle potiče ovo dvostruko ponašanje? Najčešći uzrok je što su deca u vrtiću dovoljno pohvaljivana za svoje postupke, i u stalnoj takmičarskoj vezi sa vršnjacima (što im nedostaje u porodičnoj atmosferi ukoliko nemaju braću i sestru sličnog uzrasta). Odnosno, svojim neprimerenim ponašanjem pokušavaju da dodatno privuku roditeljsku pažnju.

*Bogat rečnik. Verbalno sazrevanje je aspekt koji se izrazito burno i brzo menja u ovom uzrastu. Od pete do sedme godine dete koristi složene rečenice (više od pet reči), ima bogat rečnik, razume apstraktne izraze. Sve je veštije u prepričavanju, samostalnom zaključivanju i otvorenoj komunikaciji. Ono sada zna kojim slovom počinje neka reč, pravilno drži olovku i diferencira kojom rukom piše. Do polaska u školu, već ste završili i fazu postavljanja brojnih pitanja. Njegov opšti verbalni razvoj uveliko zavisi od toga koliko se vi ovim aspektom bavite. Naime, ukoliko vi sa detetom mnogo razgovarate, insistirate da vam odgovara punim rečenicama, čitate mu knjige, posvećujete mu svoje vreme - i njegova verbalna sposobnost biće izraženija.

*"Ružne" reči.  Dečja sposobnost da"upija" sve oko sebe često dovodi do pojave tzv. "ružnih" reči (psovke, uvrede), pa i laganja. Korišćenje ovih reči nije sastavni deo svakog detinjstva, kako roditelji obično misle. Ova pojava se javlja kao detetova potreba za ispitivanjem tolerancija na njegovo ponašanje od strane najbliže okoline (kako na ove reči reagujete vi, kako u njegovom vrtiću, kako vršnjaci) privlačenjem pažnje (čim kaže nešto ružno, većina odraslih iz detetove okoline usmeri pažnju na to dete, opominjući ga). Najbolji način da iskorenite ovu pojavu jeste da budete dobar primer, tj. da vi nemate takav rečnik, da dete opominjete i jasno mu stavite do znanja da ove reči nisu prihvatljive.

*Vrtić i škola. U ovom periodu (iako se obično treća godina uzima kao idealna granica) poželjno je da vaše dete uspostavi osnovne socijalne veštine, odnosno, da nauči da se druži. Upravo je to jedna od bazičnih funkcija vrtića. Za potpuno prihvatanje vrtića, tj.  adaptaciju, potrebno je nekoliko nedelja. Čak i ukoliko dete ne prolazi kroz probleme odvajanja, imajte na umu da je dolazak u novu sredinu ogromna promena, i da se manifestacije otpora mogu pojaviti i mesecima kasnije. Posebno budite pažljivi ukoliko vaše dete nije bilo odvajano od vas ni na kraći period ili ukoliko je nedavno pretrpelo neki porodični stres ili nestabilnost. Istovremeno, vrtić je najbolja priprema za zahteve škole i školski program. Omogućite mu dovoljno vremena da se uveri kako je vrtić zabavno mesto, gde će i mnogo naučiti, istovremeno uživati u igri sa vršnjacima i gde će se osećati bezbedno.

S obzirom da je vrtić odlična priprema za školu, i da će tamo steći znanja koja će mu pomoći pri snalaženju u školskom gradivu, olakšajte mu i pripremite ga za školu, na svoj način. Vaša priprema podrazumeva:

- Igre koje vežbaju ovladavanje finom motorikom. Fina motorika je od suštinskog značaja za uspešno, brzo i lako uspostavljanje veštine pisanja. Nemojte insistirati da vaše dete ume da čita i piše pre polaska u školu. Naime, ukoliko ga vi naučite tome na određeni način, lako mu se može dogoditi da to bude kontraproduktivno jer će učiteljica ponuditi svoj sistem ovladavanja ovim veštinama. U tom slučaju, vaše dete mora najpre da zaboravi ono što je naučilo ranije da bi prihvatilo nove metode. Krupnom motorikom se oblikuje detetova sposobnost da kontroliše široke pokrete ruku ili nogu (posebno su poželjne igre sa loptom, skakanje, plesanje...), jer se na ovaj način podstiče razvoj koordinacije i ravnoteže. Za razliku od toga, finom motorikom se diferenciraju sitniji pokreti, uz koordinaciju između prstiju i oka. Vežbaćete je kroz igru, od najranijeg uzrasta, na primer, koristeći igre provlačenja pertli kroz sitne otvore, nizanje dugmića, modelovanjem od gline, bojenjem, igrama sa kockama...

- Vežbanje pažnje i koncentracije. Ne treba da očekujete od budućeg prvaka da za istu aktivnost bude zainteresovan 45 minuta, jer njegova pažnja varira. Ipak, pokušajte da je različitim igrama postepeno produžavate. Pažnja je rezultat vežbe u predškolskim ustanovama, ali i vi je možete podstaći igrama kao što su pazle, društvene igre, insistiranjem da završi do kraja ono što je dete započelo (podrazumeva se da ne sme biti prisile).

- Razgovori o školi. Polazak u školu je značajan doživljaj za dete. Od njegovog prvog utiska, ali i vaše prethodne pripreme, uveliko zavisi stav koji će izgraditi prema školi, a od toga zavisi i uspešnost njegovog školovanja. Pokušajte da formirate pozitivan odnos prema školi, tj. nemojte ga unapred plašiti niti obavezama koje ga tamo čekaju niti autoritetom koji će imati učiteljica. Ponudite realnu sliku, ne bajkovitu (neće mu baš sve tamo biti divno), ali svakako i bez zastrašivanja unapred.

Higijenske navike

Već u uzrastu od tri godine počećete svoje dete da učite osnovnim higijenskim navikama. U početku će biti potrebno da iste zahteve ponovite i objasnite mnogo puta. Tek kada oni i detetu počnu da se podrazumevaju, kada su nove navike postale deo automatskog ponašanja, kada na njih ne morate da podsećate ili opominjete - možete smatrati da ih je dete usvojilo. Osnovne higijenske navike su: pranje ruku (odredićete u kojim situacijama je ono neophodno, na primer, po povratku iz dvorišta, pre obroka, prilikom umivanja...), pranje zuba (ujutro i uveče), redovno kupanje... Međutim, osnovne higijenske navike podrazumevaju i da dete skloni svoje igračke posle završene igre, da složi svoju odeću prilikom presvlačenja, da usvoji određeno ponašanje za stolom...

Komunikacija

Uzrast od četvrte do sedme godine je karakterističan i po tome što je većina roditelja upravo u ovom periodu primorana da pronađe odgovarajući model komunikacije sa svojom decom. Naime, ukoliko tada ne formirate odnos zasnovan na poverenju, međusobnom slušanju, uvažavanju i podršci - u kasnijim fazama odrastanja deteta to će biti otežano.

Kazne i nagrade

Takođe, verovatno ćete baš u ovom uzrastu formirati određene kazne i nagrade. One će se menjati sa detetovim odrastanjem, ali ćete upravo sada, pre svega sa sobom, razjasniti sopstvene stavove po pitanju kazni i nagrade. Danas znamo da je pohvala uvek konstruktivnija i da daje bolje rezultate bez obzira da li je dete introvertno ili ekstrovertno, baš kao i da pohvale i verbalne nagrade najviše utiču na detetovo samopouzdanje. Ipak, pojaviće se i situacije kada ćete biti prinuđeni da dete na određeni način kaznite. Kazne zavise od njegovog postupka, vašeg vaspitnog stava ali je izrazito važno da nikada ne budu ponižavanje ili zlostavljanje deteta.

Jelena Holcer, pedagog