- Deca tokom odrastanja prolaze kroz različite fraze, a roditeljima ponekad nije lako da zaključe da li je neko ponašanje samo faza ili se iza toga krije nešto ozbiljnije.
- Stručnjaci su objasnili neka od čestih ponašanja koja zabrinu roditelje, a često su samo faze u razvoju, ali su razjasnili i kada treba potražiti pomoć stručnjaka.
Ponekad su ponašanja koja roditeljima deluju neobično zapravo potpuno uobičajen deo odrastanja. Ključ je znati što je tipično za određeni uzrast, a kada je vrime potražiti stručnu pomoć.
Novinarka portala Parents.com razgovarala je s pedijatrima i vaspitačima i saznala da mnoga ponašanja koja roditelje uznemiruju zapravo mogu da budu u skladu sa uzrastom - važno je samo prepoznati granicu kada postaju učestala, intenzivna ili ometaju svakodnevno funkcioniranje.
Je li vam dete ikada reklo da vas mrzi? To zna da zaboli, ali obrazovni psiholog Ari Goldstajn objašnjava da deca do otprilike sedme godine često nemaju razvijenu "kočnicu" u govoru. Drugim rečima, još ne razumeju u potpunosti kako će njihove reči pogoditi drugoga.
Ako dete govori ružne stvari, obično nije razlog za paniku. Smireno recite da to nije u redu i objasnite kako se vi zbog toga osećate. Ali ako se takav govor ne smanjuje s vremenom, postaje sve grublji ili se pojave rečenice o samopovređivanju, to je znak da treba potražiti stručni savet.
Pre treće ili četvrte godine dete još uči šta znači deliti, čekati red ili se suzdržati od udaranja. Goldstajn kaže da mala deca tek razvijaju samokontrolu, pa se ponašanja poput otimanja igračaka ili guranja na igralištu često svode na testiranje granica.
Ako do školskog uzrasta vaša uputstva i dosledno postavljene granice ne daju rezultata ili dete svojim ponašanjem ozbiljno ometa vrtić/školu, dobro je razgovarati s pedijatrom ili stručnjakom.
Udarci glavom
Ovo roditelje posebno preplaši, kaže Lurdes Kintana, specijalistkinja za razvoj dojenčadi i male dece. Ako se događa retko, najčešće nije razlog za uzbunu. Ali, ako dete ne može da prestane, ako se to ponavlja svaki put kad se suoči s frustracijom ili ako se povređuje, situacija traži ozbiljniju pažnju.
Kintana navodi da je grizenje kod male dece često povezano s frustracijom i nemogućnošću da se izraze rečima. Dete ponekad grize sebe, roditelja ili drugu decu - i to može biti deo faze. Ipak, ako se ponašanje ne smanjuje, ako ne reaguje na jasne granice i usmeravanje ili se pojačava, potrebno je istražiti uzrok i potražiti pomoć.
Izbirljivost je česta u ranom detinjstvu: mala deca istražuju ukuse i teksture, a apetit im varira. Ipak, ako dete školskog uzrasta jede izrazito uzak izbor hrane (na primer, svega nekoliko namirnica) ili hrana postaje stalni izvor sukoba i stresa, to je nešto na šta treba obratiti pažnju.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Goldstajn naglašava da "sve zavisi od uzrasta", a Kintana dodaje jednostavno pravilo: gledajte učestalost i intenzitet. Ako ponašanje ometa detetov društveni život, vrtić/školu ili porodičnu svakodnevicu, ili ako s vremenom nema napretka u samokontroli, razgovarajte sa stručnjakom.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: index.hr/Yumama
