Danas živimo u svetu koji s puno straha gleda na rizik i rizične situacije. Zbog raznih razloga tolerancija prema riziku, posebno što se tiče sigurnosti dece, kontinuirano opada. Zbog toga se zabranjuje igranje fudbala u pauzama između školskih časova, zabranjuju se noževi (čak i oni s tupom ivicom) u školama, a deca se zabavljaju uz iPad umesto da ih podstičemo na odlazak napolje, na dečje igralište ili u svoj kraj.
No, kako se kontrolišu stvari koje se smatraju rizičnim, uskraćuju se i vredne prilike za učenje dece o svetu oko sebe. Pa tako, ukoliko se ukoni mogućnost pokoje modrice, ogrebotine ili bilo koje druge blaže povrede, deca više nisu u mogućnosti da nauče sve za šta su kompetentna, ne rade na samopouzdanju ni na otpornosti. Nadalje, roditelji koji insistiraju na tome da sve učine sami, jer oni to rade bolje i sigurnije, uskraćuju deci šansu da oni, deca, nešto urade, da testiraju granice i eksperimentišu, da padnu, ali i da nauče. Tretirajući sve oko dece kao veliki rizik za njih, sprečavamo ih da nauče o tome šta je zapravo i istinski opasno, naspram onoga što im je možda tek nepoznato.
U nastavku teksta navedene će biti određene stvari i aktivnosti koje su, od strane preterano zaštitničkih roditelja, bile označene kao "opasne". Iako svaka od njih sadrži element opasnosti i mogućnost povrede, te rizike mogu dosta da ublaže i njima da upravljaju upravo roditelji. To ćete najbolje uraditi dozvoljavanjem ili onemogućivanjem aktivnosti na osnovu detetove individualne starosti, nivoa zrelosti i sposobnosti.
Naučite ih i pokažite im ispravne načine, recimo, paljenja vatre. Nakon što ste stvorili sigurnosne okvire, pokušajte da odstupite i pružite detetu nezavisnost.
Osim što će dole navedene aktivnosti omogućiti vašoj djeci da se uhvate ukoštac sa zdravim rizikom, naučiće ih i motoričkim sposobnostma i razvijanju samopouzdanja, te su jednostavno zabavne.
1. Korišćenje luka i strele
Nakon što pročitaju knjigu ili odgledaju film Robin Hud ili Igre gladi, deca će verovatno hteti da pucaju lukom i strelom. Set za streličarstvo za mlade može se naći jeftino, a deci će pružiti sate zabave i naučiće ih kako da budu odgovorni za potencijalno opasne predmete. Takođe će naučiti i veštine poput prosuđivanja udaljenosti i kako da ciljaju.
2. Kuvanje obroka
Kuhanje se možda ne čini toliko opasnim, ali nakon što deca dobiju želju da pomognu u pripremi večere, počnete da primećujete koliko zadataka završava vašom reakcijom - "pazi!" Oštri noževi, plamen sa šporeta i vruće šerpe predstavljaju opasnosti, ali uprkos tome, vredi rizikovati i doputiti deci ne da samo pomažu u kuhinji, već i da sami kuvaju.
3. Penjanje na drvo
Malo aktivnosti daje oslobađajuć osećaj kao što ga daje penjanje na drvo. Uzbudljivo je podići se sa zemlje i testirati fizičku spretnost, kao i odvažnost dok se odlučuje koliko visoko ići.
4. Gruba igra
Grubo igranje može izgledati poput malo blažeg rvanja, ali ima gomilu prednosti. Bilo da se deca tako igraju međusobno ili s roditeljem, istraživanja su pokazala da dobro staro rvanje razvija dečiju otpornost, inteligenciju, pa čak i empatiju - uči ih kako da pregovaraju o dinamici agresije, saradnje i fer-pleja.
5. Sankanje
Da, teško je verovati da ovo treba spomenuti, ali sankanje nije sastavni deo svakog detinjstva (čak ni za one koji žive u hladnijim klimama). Teško je znati je li to zbog toga što su roditelji zabrinuti zbog opasnosti od navedene aktivnosti ili su ponekad samo previše lenji da napuste svoj klimatizovani dom i decu odvedu na obližnje brdo. Bilo kako bilo, iako sankanje uvek dolazi s nekim ogrebotinama i modricama, zabavna je i nezaboravna dečja aktivnost.
6. Pešačenje ili vožnja bicikla do škole
Prema jednom istraživanju u Velikoj Britaniji, 80% učenika trećih razreda pešačilo je u školu 1971. godine, dok se taj broj smanjio na samo 9% u 1990. godini, a danas je još niži. Roditelji su počeli da zabranjuju svojoj djeci hodanje ili vožnju bicikla u školu i iz škole, iz straha da bi neko mogao da ih otme na putu.
Ako vas puštanje deteta da ide samo do škole (ili čak autobuske stanice) i dalje ispunjava strahom, probajte sa sledećim stvarima - prošetajte zajedno sa detetom do škole nekoliko puta, pokazujući na sve opasnosti, one opšte, ali i one vezane sa saobraćaj. Zatim hodajte sa detetom na pola puta do škole, a ostatak gledajte kako napreduje samo, te ga na kraju pustite da samo ode celim putem.
7. Borba mačevima
Roditelji zaziru od bilo čega što uključuje oštre predmete, uključujući mačeve. Ali, dopustiti detetu da se igra improvizovanim mačem i štitom je predobra prilika da biste je propustili, ukoliko dete ima želju za to.
8. Penjanje po užetu
Mnoge su škole zabranile određene fizičke aktivnosti na časovima fizičkog zbog opasnosti. Kanapi su takođe uklonjeni iz mnogih školskih sala, zbog uočenog rizika da dete padne s vrha, a verovatno i zbog rizika od povrede samopouzdanja deteta koje ne može da se popenje do kraja. Penjanje je jedna od ključnih fizičkih veština koje bi svako trebalo da razvije, pa ako škole ne pružaju mogućnost za to, roditelji bi trebalo, možda, da postave dvorišni konopac.
9. Paljenje vatre
Između čoveka i vatre postoji osnovna veza. Važno je negovati tu vezu sa decom dok su mala. Neka se igraju šibicama i svećama u predškolskom uzrastu, naravno, uz vaš nadzor. Naučiće da vatra zaista gori, ali od tako malog plamena neće se previše povrediti ako im i dotakne kožu. Kad im bude oko 8 ili 9 godina, neka sami naprave vatru, još uvek uz vaš nadzor, naravno.
10. Skakanje biciklom s rampe
Skakanje s rampe na biciklu najbliže je letenju što dete može da postigne, a da nije u avionu naravno. Izgradnja i skakanje s rampe naučiće decu nekim osnovnim zakonima fizike, pa čak i nekim građevinskim veštinama.
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
