- Neke osobine koje deca nasleđuju od očeva pojavljuju se tek kasnije, s godinama.
- Iako isprva može da deluje da su mališani "isti mama", prava slika se vidi tek kasnije.
Čim se beba rodi, obično kreću rasprave na koga liči. Ali, dok se porodica i prijatelji brzo slože oko toga čije su bebine oči ili nos, prava genetska priča često se otkriva mnogo sporije. Mnoge osobine koje deca nasleđuju od očeva postaju vidljive tek godinama kasnije, kada detinjstvo ustupi mesto odrastanju.
Iza ovog fenomena stoji nauka. Prema genetičkim objašnjenjima objavljenima u časopisu Nature Education, nasleđene osobine slede čvrsta biološka pravila, ali vreme njihove pojave može znatno da varira. Neki geni ostaju "uspavani" u ranom detinjstvu i aktiviraju se tek kasnije, podstaknuti rastom, hormonima i fizičkim razvojem. Upravo zato dete koje pri rođenju nije nimalo ličilo na oca može u adolescenciji da postane njegova slika i prilika.
Struktura lica
Dečja lica nisu statična. U početku su meka i zaobljena, prilagođena preživljavanju, a ne sličnosti s roditeljima. Međutim, kako deca rastu, njihova koštana struktura se izdužuje i formira. Linija vilice postaje oštrija, brada se produžava, a nos dobija definisaniji oblik. Mnoge od tih strukturnih promena snažno su povezane sa očevom genetikom, zbog čega sličnost između očeva i dece postaje izraženija tek u kasnijim godinama.
Nasleđivanje kose nije samo pitanje boje. Mnogo su važniji tekstura, gustina i "ponašanje" kose. Neka deca tako naslede kosu koja brzo raste, teško se oblikuje ili ima isti prirodni razdeljak kao njihov otac. Linija kose takođe je često porodična crta. Ovi obrasci se obično ne primećuju do puberteta ili rane odrasle dobi, kada hormonske promene utiču na cikluse rasta kose.
Očev uticaj na razvoj
Otac svojim hromozomom određuje biološki pol deteta pri začeću. Iako je to osnovna biološka činjenica, njen puni uticaj se vidi tek s vremenom. Fizički razvoj, hormonske reakcije i specifični obrasci rasta povezani sa polom postaju vidljivi godinama kasnije, a ne odmah po rođenju. Te promene se najčešće postupno pojavljuju tokom adolescencije.
Telesna građa i metabolizam
Neka deca imaju telo koje na životne navike reaguje gotovo identično kao telo njihovog oca. Razvoj mišića, raspodela masnog tkiva i nivo energije mogu da slediti nasleđene obrasce. Dete tako može da primeti da dobija na težini, gradi mišićnu masu ili se umara na način koji neverovatno podseća na oca, čak i ako imaju različite životne stilove. Genetika ne određuje ishod, ali oblikuje reakciju tela na svakodnevne izbore.
Skrivene zdravstvene sklonosti
Nisu sve nasleđene osobine vidljive na prvi pogled. Neke ostaju skrivene duboko u genima sve do odrasle dobi. Deca mogu da nose genetske sklonosti sa očeve strane koje utiču na zdravlje srca, regulaciju šećera u krvi ili metabolizam. To nisu garancije da će se bolest razviti, ali objašnjavaju zašto lekari uvek pitaju za porodičnu istoriju bolesti. Svest o rizicima često čini ključnu razliku.
Emocionalni obrasci i temperament
Iako se ličnost gradi kroz životna iskustva, temperament ima duboke genetske korene. Deca ponekad naslede očev emocionalni ritam. Način na koji se nose sa stresom, granica strpljenja ili sposobnost smirivanja mogu da odražavaju očeve osobine. Te sklonosti su suptilne i okolina ih može lako preoblikovati, ali unutar porodice često se osećaju poznato.
Mnoge očeve osobine zavise od vremenskog sazrevanja. Nagli rast u pubertetu, hormonske promene i uticaji iz okoline deluju u kombinaciji sa nasleđenim genima. Zbog toga sličnost sa ocem često jača s godinama, umesto da bledi. Može se reći da genetika piše scenario, ali tek razvojni proces odlučuje kada će koja rečenica biti izgovorena.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruskog pedijatra o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: index.hr/YuMama
