Svaki roditelj želi da mu dete bude pametno, što je sasvim prirodno, a ponekad mame i tate šalju mališana na "milion" aktivnosti, misleći da će mu to pomoći da bude inteligentnije. Predsednica ogranka Mense za Srbiju Aleksandra Borović je u emisiji "150 minuta" na TV Prva objasnila šta zapravo utiče na inteligenciju deteta.

"Kažu svi da bukvalno 100 odsto utiče biologija odnosno nasledni materijal, ali i 100 odsto utiču na neki način i faktori sredine.Mi smo dobili od roditelja neku količinu tih neurona i strukturu, međutim, neuroni sami po sebi nisu dovoljni, već moraju da se povežu tim neuronskim mrežama. Te mreže se razvijaju tako što dete nešto uči, baka, deka, mama, tata, rade sa njim, učitelji, vaspitači, dete ispituje svet oko sebe, onda se ti neuroni povezuju, e tu je neki kapacitet za inteligenciju. Šta možemo da zaključimo? Ako vi ne radite sa detetom, ako dete sedi i bleji u kompjuter, neće baš mnogo da mu se razviju ti neuronski putevi, dok oni koji dobijaju te stimulacije, oni će bolje da razvijaju neuronsku mrežu i imaće bolji kapacitet", pojasnila je Borovićeva.

Ona je objasnila i na koji način roditelji mogu da podstaknu razvoj inteligencije kod deteta.

"U suštini ne moramo mnogo da budemo maštoviti, dovoljno je da pogledamo kako su neke moje i ranije generacije rasle, non-stop napolju, penji se na drvo, skači po baricama. Mi smo sada opterećeni jer imamo po jedno, dvoje dece, mi smo opterećeni time da ih zaštitimo, da se ne povrede, što je OK, ali oni moraju da se kreću, da ispituju svoje mogućnosti, da ih razvijaju. Vidite, ako vi ne probate da se popenjete na drvo, nećete ni moći sigurno. Ako neko proba, tri puta će biti teško, četvrti put će proći. E, tako se mi razvijamo".

Predsednica ogranka Mense za Srbiju objasnila je i na šta treba obratiti pažnju kada dete pođe u školu.

"Naša deca mnogo idu na silne neke aktivnosti, zaboravljamo da im treba slobodno vreme, da se igraju, da im bude dosadno takođe, jer kada im je dosadno oni malo razmišljaju, pa nekako su kreativniji, pomoću štapa i kanapa sebi prave zabavu. U suštini ne treba preterivati sa aktivnostima, nego osluškivati šta bi to dete moglo da interesuje, to je ono gde možemo da pomognemo svojoj deci, ne da im namećemo mora muzička, mora engleski, mora ovo-ono, nego malo da vidimo, da im pokažemo šta sve postoji, a da oslušnemo šta su njihova interesovanja i da im onda omogućimo da se u tome razvijaju".

Na kraju, Borovićeva je odgovorila i na pitanje da li je neophodno učiti dete da čita.

"Ja mislim da je to jako korisno i da je potrebno, nažalost naša deca sada jako malo čitaju u poređenju sa ranijim generacijama, što dovodi do toga da imaju smanjen vokabular, a recimo u mnogim profesijama će im kasnije zafaliti ta rečitost. Jer, sve je jači taj uticaj društvenih nauka i tu je rečitost i te kako značajna, pa ako sebi u detinjstvu smanjite odnosno nedovoljno razvijete vokabular, način komunikacije, vi ste zakinuti kasnije, a najlakše učite kad ste dete. Tako da, da, treba da se čita ili da se čita deci i onda se polako stimulišu da oni sami čitaju", zaključila je ona.

BONUS VIDEO:

Negativni efekti upotrebe tehnologije na razvoj dece kurir televizija