DETE KOJE SE NE GRLI OD PRVIH DANA NE NAPREDUJE: Beba oseća kada je majka pod stresom i pati

Majka treba da oseti bebu svim senzornim sistemima: čuje bebino disanje, oseća miris, dodiruje kožu tokom dojenja, ljubi ga.Ovako funkcioniše ženska priroda.  Ovi procesi ne samo da donose zadovoljstvo i smirenost, već i izazivaju proizvodnju „hormona vezivanja“ - oksitocina - u ženskom telu. Na taj način se „uključuje“ instinkt brige za potomstvo, čineći ženu sposobnom za bezuslovnu ljubav i samopožrtvovanje. Možemo reći da je na ovaj način priroda dala garanciju sigurnosti bespomoćnom ljudskom detetu. Međutim, postoje izuzeci od svakog pravila, pa čak i najjači mehanizmi koji su formirani hiljadama godina propadaju.

 Naučnici su otkrili da se u procesu grljenja ne proizvodi samo oksitocin, koji pomaže da se poveća osećaj sigurnosti, već i dopamin – „hormon sreće“, koji služi kao osnova sistema „nagrađivanja“ mozga. Reguliše nivo motivacije, a samim tim i stepen zadovoljstva. Kortizol, koji se popularno naziva „hormon stresa“, takođe se smanjuje. Otuda zaključak – zagrljaji nisu samo prijatni, već i korisni. Često se postavlja pitanje kvantiteta: koliko treba da se grlite sa svojim najmilijima da biste pokazali svoju ljubav. Odgovor je jednostavan: nije bitan kvantitet, već kvalitet. Na kraju krajeva, grljenje nije samo mehanički proces, već i emocionalan, koji u sebi nosi iskrenost izražavanja osećanja. Važno je da svi budu prihvaćeni od voljenih i društva u celini onakvim kakvi jesu.

Bebe i deca sve osećaju

Zbog toga se morate grliti kada se takva potreba pojavi u telu. „Lažni zagrljaji“ su neprijatni. A ako odrasla osoba misli da je dete još suviše malo da bi osetilo iritaciju, nezadovoljstvo i uznemirenost roditelja, koji uprkos tome pokušava da stisne dete u naručju, onda se duboko vara. Stoga, pre svega, odrasla osoba treba da se nosi sa unutrašnjim neugodnošću.

Zanimljivo je da u tome može pomoći i samo dete. Nivo stresa svake majke koja je umorna posle radnog dana smanjiće se čim dete pokaže osetljivost na njeno stanje: nudi da sedne, pokrije je ćebetom, skuva čaj, grli, tapša je po ramenu i nudi pomoć u pripremi večere.

Za svaku majku će takođe biti veoma dragocena jednostavna reč „hvala“ kao odgovor na rutinske kućne poslove koje obavlja svakodnevno: kuvanje, pranje i peglanje odeće, čišćenje, briga o deteta, pomoć u domaćim zadacima, itd. podržite svoju majku, možete joj postaviti sledeća pitanja:

"Kako se osećaš?"
„Mogu li nešto da ti pomognem?“
"Kako si provela dan?"
"Da li si se danas veoma umorila?"

I takođe preuzmite inicijativu za saradnju:

„Hteo bih da uradim nešto sa tobom.”
"Hajde da popričamo".
„Idemo u bioskop/ na kafu/izložbu/prodavnicu/itd.
"Hajde da zajedno pogledamo ovaj film!"

Ponekad je važna pomoć za majku da je pusti da bude sama kako bi mogla da zadovolji svoje potrebe, koje često odlaze u drugi plan. Uzajamno uvažavanje potreba, interesa i karakteristika jednih drugih je ključ jakih odnosa.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO