Sviranje u potpunosti angažuje mozak deteta. Jer, dok svira, aktivirane su obe moždane hemisfere, što pospešuje mališanove intelektualne sposobnosti, naročito domen apstraktnog mišljenja. Muzika utiče na psihički i fizički razvoj, a ulazeći u svet muzike, dete počinje aktivno da razvija estetsko rasuđivanje i odnos prema umetnosti uopšte
Kreativne muzičke igre detetu pružaju način da istraži fantazije i proširi svoju maštu kroz igru i igre uloga. Takve igre razvijaju motoriku, dikciju, glasovni aparat i sluh. Takođe, za povučenu decu sa problemom ostvarivanja socijalnog kontakta, muzička aktivnost može da se koristi kao terapija. O tome kako i koliko muzika utiče na razvoj dece, kao i kako decu uvesti u svet muzike, razgovarali smo sa Miroslavom Bodor, direktorkom kreativne muzičke radionice"Beruška", čiji je cilj uvođenje deteta u svet muzike uz jednostavne pesme, priče, pokret i ritam igre, slušanje pesama, kao i sviranje na raznim ritmičkim instrumentima.
Kada je pravi trenutak da se počne sa muzičkom edukacijom?
- Mnogi profesori, pedagozi i umetnici smatraju da je period između druge i sedme godine života jako važan, tako da tada treba da počne i muzička edukacija deteta. Ja bih se složila sa još jednom konstatacijom - da muzička edukacija počinje u prenatalnom periodu, dok je beba još u majčinom stomaku. Ona tada prvo čuje majčin glas i može da ga razlikuje od ostalih glasova. Važno je i koju vrstu muzike sluša buduća mama. Istraživanja su pokazala da bebe kada se rode, umeju da prepoznaju muziku koju je slušala njihova majka dok je bila trudna. Tokom trudnoće, poželjno je da se sluša klasična muzika, jer je ona presudna za kasnije muzičko opredeljenje deteta.
Takođe, moje iskustvo pokazuje da je kod dece najbolje da se odmah počne sa klasičnom muzikom. Bilo da se radi sa decom najmlađeg uzrasta, to jest sa bebama, ili sa nešto starijom decom, sva rado prihvataju klasičnu muziku kada im se predstavi na pravi način.
Kada deca mogu da počnu da sviraju na nekom instrumentu?
- Smatra se da je uzrast između tri i sedam godina najbolji za početak učenja sviranja instrumenta. Moje mišljenje je da je ipak najbolje početi sa pet godina. U tom periodu se kreće u muzičke radionice, a ne u muzičku školu. Već od treće godine, deca mogu da sviraju metalofon (dečji ksilofon), blok flautu, bubnjeve. Tako je, na primer, sviranje blok flaute priprema za sviranje na nekom duvačkom instrumentu kao što je truba, klarinet, flauta, horna...
Kada se počinje sa "ozbiljnijim" instrumentima kao što su klavir, violina, flauta?
- Može da se počne i sa pet godina, ali je interesantno da uporedo sa instrumentom deca uče i teoriju muzike, na jedan kreativan način. Ako nastavnik ima dobar prilaz, deca i to mogu lako da razumeju.
Kako može da se prepozna da li dete ima sluha? Da li se sluh vremenom razvija?
- Postoje deca koja nemaju sluha, i koja u početku nemaju osećaj za muziku. Ali, vremenom, pohađanjem nastave, sluh može da se razvije. Tu je važna i genetika, ali je još važnje učestvovanje deteta u nastavi i želja da svira. Nisu sva deca, a ni njihovi roditelji talentovani, ali to ne treba nikoga da spreči da uživa u muzici i da je svira.
Mnogi roditelji se susreću sa time da im deca pevuše neku muziku koju nisu čula u kući, nego u vrtiću, a koju roditelji ne žele da im deca slušaju. Šta mogu da urade u takvim situacijama?
- Na nastavnika u predškolskoj ustanovi ne može da se utiče, zato je stvar u rukama roditelja. Za dalji muzički ukus deteta je važno kakva se muzika sluša u kući.. U porodici u kojoj se sluša klasična muzika, dete će da oseća tu muziku u sebi. Tako će se formirati osnove njegovog muzičkog ukusa, iako se u okruženju sluša i nešto drugačije. Porodica je glavni činilac, najvažnija u muzičkoj edukaciji deteta.
Šta ukoliko dete ima otpor prema sviranju, a roditelji ga usmeravaju i forsiraju da se bavi muzikom?
- Mislim da treba odustati. Bilo je slučajeva da deca dođu a da neko dete jednostavno ima otpor, ne prima tu energiju, ljubav, muziku. Tada ga ne treba terati, jer može da se stvori samo još veće opiranje. Takođe je važna energija između nastavnika i deteta, jer može da se desi da dete ne prihvata nastavnika. Neki drugi nastavnik bi mu više prijao, koji bi znao da mu „približi“ muziku i mogao da utiče na njegovo muzičko opismenjavanje.
Kako naučiti dete da voli različite muzičke žanrove?
- Treba ga postepeno uvoditi u sve žanrove muzike, bilo da je to džez, zabavna ili klasična muzika. Da bi dete zavolelo neki žanr, ono mora da se u nekom periodu stapa sa njim. Tek kada ga upozna i prihvati, treba ga voditi dalje, da upoznaje i druge muzičke žanrove. Dete oseća ono što mu prija, i ne treba mu nametati ono što mu se ne sviđa. Roditelji imaju zadatak da prepoznaju za šta je dete talentovano. Suština svake edukacije je da se zagleda u dušu deteta kako bi se otkrili i razvijali njegovi talenti.
Tekst: Manja Perić Mitić
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna